Slikarka Maja Jiranek, rođena Beograđanka, koja živi i stvara u Nojfarnu, nedavno je u jednom slikarskom ateljeu u Amalienštrase u Minhenu posetiocima predstavila svojevrsnu retrospektivu naslovljenu kao “Violet” u kojoj su slike nastale u različitim periodima njenog umetničkog stvaralaštva. Maja Jiranek rado dolazi u prestonicu Bavarske.
– Ime izložbe je “Violet” ili “Lila”i tražila sam među svojim radovima sve što sam radila u toj boji. Bilo mi je vrlo interesantno to traženje i to je svojevrsna retrospektiva, bolje rečeno otkrivanje same sebe u slikarstvu.
Hvatači snova
Poseban ciklus slika je, kako napominje, nastao inspirisan indijskim običajem da se “pletu” mreže koje se daju deci pre spavanja kako bi loši snovi prošli kroz tu mrežu, a ostali samo dobro snovi.
– Tako je nastalo to intuitivno slikarstvo gde imam dosta slika na kojim dominiraju ti krugovi gde su i boje. Treći ciklus je Memento a predstavlja moje sećanje na jednu biblioteku koja je nekada postojala a inspirisan je jednom knjigom pisanom na srpskom jeziku sa crno-belim fotografijama. Tako sam pregledajući i raskrčujući raznu svoju dokumentaciju pokušala da tu prošlost dovedem u sadašnjost i nazvala sam to Memento, odnosno sećanje – objašnjava Maja Jiranek.
Zanimljiva su njena iskustva iz perioda epidemije virusa korona kada nije bilo izložbi, galerija i publike. Ni u tim drugačijim, do sada nedoživljenim uslovima, Maja Jiranek nije prestajala da radi.
– Kada se pojavila epidemija virusa korona, prvo sam bila u šoku, jer sam u početku shvatila da je ta izolacija veoma teška, ali sam imala ideju da nešto radim i dobila sam neku drugu snagu. Iz stanja u kome ništa ne radi i ništa ne može da se radi, odjednom mi je slikarstvo postalo važno. Imala sam vremena za sebe i vremena da nešto uradim, jer vreme pre korone bilo je ispunjeno mnogim drugim aktivnostima. Sada sam osetila da je ovo prilika da se uradi nešto pozitivno. Imala sam kontakt sa dr Karin Koškar, ona je istoričar umetnosti, i s njom sam imala stalne video-konferencije o umetnosti, mogućnosti izlaganja i prijavljivala sam se na raznorazne izložbe, odgovarala na raspisane pozive za učešće na konkursima i bila sam vrlo aktivna. Sledeće godine trebalo bi da imam više izložbi, a već su najavljene tri kolektivne i jedna samostalna.
Svet na dlanu
Priključila se nekim novim umetničkim grupama:
– Umetniku treba publika, a umetnik bez publike je siromašan umetnik. Umetnik stvara, ali očekuje i jednu reakciju publike, kontakt i aktivan odnos sa posetiocima. Zato sam počela mnogo da radim preko Instagrama, gde izlažem svoje radove i koristim nove medije i društvene mreže, jer to je jedan pravi prozor u svet.
Umetnica se priprema za jedan novi slikarski ciklus u kome će na interesantan način stvarati slike čitajući grčku mitologiju. Pored toga, ima nameru da koristi prednosti koje u komunikaciji pružaju društvene mreže.
– Mene interesuje grčka mitologija i to je jedan od planova za budućnost. Namera mi je da slikam čitajući grčku mitologiju. Pored najavljenih izložbi u sledećoj godini, nastavljam kontakte i rad preko društvenih mreža, jer to je sada nezamislivo da prekinem. To je mogućnost da ja pokažem svoje slike, ali i da vidim šta drugi rade. Na jednu izložbu možda će doći 30 do 50 ljudi, a zahvaljujući socijalnim mrežama mogu mnogo više publike da zainteresujem za ono što radim, da ih upoznam, da razmenim umetničke vrednosti i osećanja. Tako se stvara neka vrsta prijateljstva. Meni srodnih duša ima mnogo u Argentini, Engleskoj, Italiji, ali i po celom svetu. Čini mi se kao da je ceo svet nekako na dlanu. Sve to govori da smo u novim uslovima našli način da kada nemamo ništa, da stvaramo nešto, jer u ljudskoj duši je da se stalno razvija, ide napred, da nešto radi – ističe naša sagovornica.
Neumorna putnica
Maja Jiranek je završila studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U Kaliforniji je boravila od 1981. do 1983, u Bagdadu u Iraku provela je vreme od 1983. do 1984. a od 1984. godine živi u Minhenu gde se stručno usavršavala. Od 1991. godine živi kao slobodni umetnik, a od 2001. član je Udruženja likovnih umetnika. Ona je na Umetničkom bijenalu na Malti dobijala specijalne nagrade 2003, 2005, 2007. i 2011. godine. Izlagala je samostalno u Minhenu, Majncu, Beogradu Frajsingu, Erdingu, Garhingu i Nojfarnu, a na kolektivnim izložbama svoje radove predstavila je nemačkoj publici u Esenu, Sarbrikenu, Diseldorfu, Minhenu, Augzburgu, Trieru i Imenštatu, kao i dva puta u Italiji i jednom u Brazilu. U više prilika podržavala je akcije humanitarne pomoći za decu Nemačke, Srbije i Bolivije, a sarađivala je i sa nemačkim Crvenim krstom.
U Beogradu ostali prijatelji
– Ovih dana pripremam se da idem u Beograd posle godinu i po dana. Jedva smo čekali da budemo vakcinisani i da možemo da putujemo. Ovo je čisto privatna poseta. Ja sam u Beogradu izlagala i bila sam u jednoj umetničkoj grupi. U Beogradu nemam više nikog od najbližeg roda, pa sve ređe odlazim tamo, iako imam dosta prijatelja i sećanja. Mislim da nemam tu snagu da mogu da kažem da ću tamo ponovo da izlažem, mada – nikad se ne zna!
