– Slike su fantastične! Slikarka sam, sa Martinika, na kratkom boravku u Parizu. Čula sam za izložbu, došla i oduševila se. Ove slike su prava poezija – izjavila je Mez Zafareli.
Slično su primetili predsednik Matice iseljenika Srbije, Beograđanin Radivoj Dabić, Bugarka Enena Stojanova iz Pernika, Slovakinja Hana Maškova iz Brna, Francuskinja Mariz Gidoti iz Marselja…
To je jedna Angelinina priča, satkana od dve desetine slika, velikih formata, koje razrađuju ljudsko biće, njegovo telo i život.
– Nikad nisam slikala pejzaže, ni mrtve prirode. Samo čoveka! – naglašava umetnica i pristaje da prošeta svojim životnim putem.
Rođena je u Čajniču 1937. godine. Ocu Marku, proti, slikala je ikone. Višu pedagošku školu, likovni smer, završila je u Beogradu, i to kao "prvi pravi talenat nakon rata", kako je ponavljao prof. Buljević. Bila je asistent slikaru Hakiju Kulenoviću, dobila studijsku stipendiju, koju zbog majčine bolesti nikad nije iskoristila.
– U Nemačkoj sam se udala. Tata je tada rekao mom suprugu Bogomiru Gradišniku: "Pomozi joj, talenat je", na šta je on odgovorio: "Oženio sam se da imam porodicu, hoću mnogo dece." Nažalost, decu nikad nismo dobili – seća se Angelina.
Dijaspora najbliža– Pariz je za svakoga vrh želja. Tu sam srela zemljake i još jednom potvrdila da mi je naš dijasporac najbliži. Povezani smo mentalitetom, vaspitanjem, pomažemo jedan drugog i, na sreću, naša nesloga iz matice ovde se ne oseća – veli Angelina. |
U njenu drugu priču mogla bi se iz grčke legende pozvati Penelopa, verna supruga koja je dvadeset godina čekala Odiseja i koja bi se, da je upoznala Angelinu, duboko pred njom naklonila.
– Ja sam na svoju prvu samostalnu izložbu čekala pola veka! – otkriva naša sagovornica.
Kad je došao red na izložbu, u Oberurselu i Beogradu (2008), u Berlinu i Vizbadenu (2009), te sada dve u Parizu, Angelini se učinilo da leti, da sanja, da je vila, pa kad smo je upitali "šta dalje", iz nje je iscurilo – "crtaću! Nema ništa normalnije od toga. Kad sam 50 godina čekala na prvu izložbu, valjda će mi Bog dati da narednih 50 godina slikam i izlažem".
U celoj ovoj ispovesti o istrajnosti, pored voljenog supruga Bogomira (nadaleko poznatog humanitarca), veliku ulogu odigrao je i doktor filozofije i istoričar umetnosti Martin Šmit. U Parizu je ovako objasnio:
– Opredelio sam se za emigrantske umetnike, cilj mi je da njihova umetnost pređe granice, da iskažu svoje poreklo i da se u svetu mešaju. Angelina je tu svetiljka-vodilja.
