SARAJEVO – U okviru festivala Sarajevska zima predstavljena je monografija akademskog slikara Kemala Hromića koji ove godine obeležava 62 godin umetničkog strvaralaštcva na radost svih onih koji vole slikarstvo.Događaj su pratile izložbe: Digitalno slikarstvo novi mediji i kolor fotografije pod nazivom Ovo je Amerika. O svojim počecima on kaže:
– Prvi rad sam započeo u osmom razredu osnovne škole. Tada sam za izložbu u školi, koja se pravi krajem godine, naslikao jedan portret. Taj portret oca mog prijatelja je prvi moj rad u monografiji i moje prvo slikarstvo u prirodi, što i dan danas radim jer mi je jedino zadovoljstvo da radim i slikam u prirodi. Ne volim puno u ateljeu da slikam – kaže Hromić.
On se posebno osvrće na umetnička dela inspirisana putovanjem u Ameriku.
– Dosta sam putovao i snimao u Americi i onda sam svašta vidio. Tako je nastala koncepcija ove izložbe kojom sam želeo da pokažem da Amerika nije samo u zlatu, već da tamo pored raskoši ima i sirotinje i fine arhitekture.
Hromićev život i njegovo celokupno umetničko delo određuje nekoliko važnih životnih i umetničkih poglavlja. Prvo je Sarajevo u kojem se zahuktavala jugoslovenska industrija, autentičnog kulturnog miljea u godinama najvećeg ekonomskog razvoja od kraja 50-ih do početka 80-ih godina prošlog veka.
– Ponekad mi se čini da i nisam imao puno izbora nego da postanem to što jesam. Likovni umetnik. A sve je bilo ipak slučajno i odvijalo se filmskom brzinom, ne dajući mi vremena za alternativu, jer je umetnost brzo pastojala moj život- kaže Hromić.
Drugo poglavlje je otkrivanje Hvara, najsvetlijeg ostrva jadranskog arhipelaga koje je umetnik upoznao u svoj svojoj kulturnoj i ambijentalnoj raskoši tokom međunarodne umjetničke kolonije 1972. godina i s pravom ga doživljava kao posebnu oazu stvaranja.
– Hvar je moja oaza u kojoj iznova crpim energiju pa neretko i nadu, čak i zimi kad grad opusti bez turista i utone u neki zimski san. Ali to je za slikara neka čarolija, jer igra senki je drugačija – kaže Hromić sećajući se svoje prve samostalne izložbe u Crnoj Gori, tačnije u Kotoru u galeriji Pomorskog muzeja.
Nekad se slavio rad
Treći period Hromićevog stvaralačkog perioda vezan je za životne okolnosti koje su ga dovele da bude vezan za rad u industriji, tačnije fabrici motora “Famos” čiji je knonj honj počeo osvajati zemlje Trećeg svijeta, koji mu je omogućio da sedamdesetih proputuje Afrikom. Hromiću su se vrata otvarala upravo na temelju njegovog rada, talenta, ali i upornosti.
– Retko sam odustajao od onoga što sam zamislio da realizujem. Dokazivanje je bilo odlika tog vremena. Novac je bio na drugom mestu. A moglo se i pristojno zaraditi. Uostalom rad se slavio na sve strane, Prvomajski duh kao da je trajao celu godinu, a slikarstvo je bio rad koji je imao svoju upotrebnu vrednost – seća se umetnik.
Brojne nagrade i priznanja
Kemal Hromić rođen je 1942. u Sarajevu gde je pohađao Srednju školu primenjenih umetnosti, a diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu 1967. godine. Od 1967. do 1992. godine radio je u preduzeću Famos kao samostalni programer za dizajn i sajmove, a od 1992. do 1996. kao profesor u Srednjoj školi primenjenih umetnosti u Sarajevu. Za umetnička ostvarenja dobio je više nagrada i priznanja iz oblasti primijenjene i likovne umetnosti. Dobitnik je Zlatne plakete i značke Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera BiH. Godine 2000. dobija status zaslužnog člana ULUPUBiH povodom 45. godišnjeg jubileja, kao najvećeg priznanja koje dodeljuje to udruženje.
