Slikarka Slađana Milošanović je od ranije poznata čitalačkoj publici “Vesti” po mnogobrojnim izložbama koje je priredila u Italiji. Sve svoje umetničke rezultate, koje je ranije postigla, zdušno je podelila sa čitaocima. Rodni Majdanpek je napustila pre dve decenije i preselila se u Rezanu gde živi i radi. Poslednje izlaganje slika je bilo u nedelju 24. marta; radi se o kolektivnoj izložbi u Kastelfranku, nedaleko od Treviza, u regionu Veneto, na severu Italije. U sklopu izložbe su bili i štandovi sa ručnim radovima.
Slučajan početak
– Predsednik našeg udruženja slikara, Topao Antonio, predstavio je prisutnima naše aktivnosti i pričao o samom udruženju, između ostalog je istakao da je ono napunilo pola veka, pošto je staro 50 godina. Ja sam članica udruženja od pre nekih 10 godina; igrom slučaja sam se uključila, jednom šetnjom, takoreći. Bilo je proleće, lepo sunčano vreme, ja sam prošetala centrom, a isto ovako, kao sada, bile su izložene slike; ja sam zastala da se divim tim slikama. Sve se desilo nekako spontano: razmenom mišljenja, brojeva telefona, ćaskanjem stiglo se do toga da su me učlanili u njihovo udruženje slikara koje je jako društveno i srećna sam što sam deo te složne umetničke porodice – istakla je Slađana.
Umetnost bez granica
– Umetnost nema granice, umetnici nemaju predrasuda i šire bratstvo među narodima. Umetnost je misija, ne samo talenat koji stvara i kreira. Sa udruženjem sam izlagala svoje slike na mnogo različitih mesta, jer se, zaista, često organizuju izložbe. Uhvatili smo zalet i već sledeća izložba će biti u maju, u Loregu. Osećam da će ova godina biti veoma plodonosna, jer sam, konačno, posle skoro tri godine počela mnogo energičnije i sa više entuzijazma da slikam; pri kraju sam sa jednom ogromnom slikom dok sam započela i drugu prošle nedelje i zadovoljna sam što su mi se vratile energija i volja za slikanjem, koje su bile neko vreme klonule i takoreći u zapećku – otkriva za “Vesti” svoje planove naša sagovornica.
Posveta žrtvama
– Vreme nas je poslužilo, jer je izložba bila na otvorenom, a mene je datum, 24. mart, podsetio na naše stradalništvo, tako da sam moje izlaganje posvetila svim žrtvama od raketa koje su pale na naš nedužni narod. Za mene je ujedno bio i tužan i bolan momenat. Izložba je bila veoma posećena, a istovremeno je bila i prodajnog karaktera -rekla je Slađana.
