Ljiljana Putičanin je u kratkim crtama opisala svoj rad i koji su joj bili motivi da počne da slika.
– Ovo je za mene izuzetno veče, vaša podrška mi uliva snagu da nastavim rad. Slikarstvo volim ono je deo mene – istakla je umetnica.
Ljiljana Putičanin za "Vesti" kaže da je kao mlada želela da studira umetnost, ali se to nije desilo.
– Udala sam se, onda su došla deca i mnogo obaveza. Uz muža sam došla u Švajcarsku 1963. godine i verovatno nostalgija koju sam godinama osećala po dolasku iz rodnog Aranđelovca, tuđina, nepoznavanje jezika, mali broj ljudi koji sam poznavala, sve to me je usmerilo da se okrenem sebi i počnem da slikam.
Jednom prilikom jedan poznati švajcarski umetnik joj je savetovao da počne ozbiljno da slikam, jer mu se dopalo ono što je radila.
Prve slike koje je uradila bile su vezane za njen rodni kraj, zelene doline, dvorište, kuće, drugarice koje su išle s njom u školu, u najkraćem – njeno detinjstvo našlo se i na njenim slikama.
Nisu na prodajuLjiljana kaže da ima dosta slika za koje je izuzetno vezana, koje čuve samo za sebe, nikada se ne bi našle na izložbi niti bi ih prodala. |
– Bio je to moj način da ublažim nostalgiju koju sam dugo osećala u sebi – kaže ona.
Prvu izložbu imala je 1974. godine, a do sada je naslikala više od 900 slika, od kojih je mnoge poklonila prijateljima. Najviše je radila ulje, a kasnije je savladala ikonografiju koja ju je fascinirala.
Tatjana i Miljko Marinković su oduševljeni Ljiljaninim delima i izložbom koju je umetnica priredila.
– Dugo pratimo njen rad, izložba je izuzetna, njeni radovi su prelepi, kroz ono što je prikazala na ovoj ovu izložbu vidi se ogroman napredak i njeno sazrevanje kao umetnika.
