Evropski izbori su pred pragom kao i strahovanja Nemaca da će se ponoviti mizerni izlazak birača. Ankete pokazuju da se oko 62 odsto nemačkih birača jedva ili uopšte ne zanima za izbore. Protivnici EU politike u Nemačkoj već sada likuju. U njihovim očima to je pravedna kazna za birokratsko čudovište koje spasava evro na račun poreskih obveznika.
Skepsa i uzdržanost koju pokazuju Nemci dobrim delom je uslovljena najavljenim trgovinskim sporazumom EU i SAD, koji po tvrdnji njegovih kritičara služi samo interesima koncerna, ali ne i građana. Ovim sporazumom se kroz freking prljave tehnologije, hormonsko meso, GM hranu i još veću kontrolu i nadzor podataka preti evropskoj demokratiji, tako da je u Nemačkoj već pola miliona ljudi potpisalo peticiju pod motom "ne prodajte našu budućnost", kojom pokušavaju da zaustave potpisivanje sporazuma.
Planiranim ugovorom o slobodnoj trgovini strani koncerni mogu da tuže države pred zatvorenim sudovima sa visokim zahtevima za odštetu ukoliko te države donesu zakone koji smanjuju njihove profite, a ujedno im se olakšava da na konto zajedništva prave profite u snabdevanju vodom, u zdravstvu i obrazovanju. Jednom zaključeni, ovi ugovori su skoro neoborivi, jer za svaku promenu moraju da budu saglasni svi potpisnici. Nemačka takođe ne može sama da istupi iz sporazuma, jer ga je potpisala EU.
|
Udruženi ekstremisti
EU navigator |
Nacionalne teme i desničarenje i dalje dominiraju, a skeptičari i protivnici EU su u poletu. Eksperti računaju da će u novom Evropskom parlamentu 25 odsto poslanika biti iz desnog političkog spektra. Glavni kandidat Evropske narodne partije Žan Klod Junker je tako jedva primetan u Nemačkoj. Kratko uoči duela sa Martinom Šulcom, kandidatom evropskih socijaldemokrata, na brzinu je nalepljeno nekoliko plakata u Berlinu. Razlog je taj da je Junker Luksemburžanin, a njegov protivkandidat Šulc je Nemac. Jedan nemački dnevnik se zapitao koliko bi plakata nalepili socijaldemokrati da njihov glavni kandidat dolazi, na primer, iz Slovenije? Prilično uspavanu kampanju su poslednjih dana oživele oštre prozivke koje su na račun glavnog kandidata evropskih socijaldemokrata Martina Šulca uputili bavarski demohrišćani, koji su ga nazvali "direktorom šleperskih bandi iz Afrike" jer se založio za širi prihvat izbeglica sa ovog kontinenta. Generalni sekretar CSU Andreas Šojer je takođe dodao u čašu ironije zbog evropske krizne politike: "Fasada i osoba potiču iz Nemačke, ali glas i sadržaj iz dužničkih zemalja". Šef socijaldemokrata Zigmar Gabrijel je uzvratio na to da "konzervativci već 150 godina pokušavaju da socijaldemokrate prikažu kao manje nemačke".
Mnogi se već sada pitaju šta će se desiti ako niko od favorizovanih kandidata šefova država i vlada ne bude izabran? Poverenje u Evropu je narušeno, a zajednički interes skroman. Razlog da se ljudi okreću antievropskim partijama ne leži u tome, kako je bivši belgijski premijer tvrdio, da u kriznim godinama trgovinska razmena izbija u prvi plan. Skepsa u evropsku ideju ima druge korene. Neki od njih su duboko usađeni, a neki povezani sa nesigurnostima modernog sveta i iskustvima iz krize. Pritom je Evropski parlament u dvostrukoj poziciji: njegova moć stalno raste i on je ojačao svoju poziciju u strukturi u Briselu. Ali, paralelno s tim nije išlo prihvatanje kod građana.
