"Argument je bio da ako 90 odsto stanovništva hoće da se izdvoji, pustimo ih da to urade.
Videćemo da li će ta logika važiti za nekoliko dekada kada delovi Teksasa, Floride ili Kalifornije postanu u velikoj većini hispanski i odluče da više ne žele da se njima upravlja iz prestonica tih država", rekao je on u intervjuu "Politici".
Ne pripada cela BiH Bošnjacima
On smatra da u Bosni i Hercegovini treba nastaviti ono što je započeto u Dejtonu. "Suština problema je u pogrešnom uverenju mnogih Bošnjaka da, posle svega što se događalo u ratu, cela Bosna treba da bude njihova zemlja. To nije ispravan pristup. Hrišćanstvo je na bosanskom tlu starije od islama", rekao je Slecinger. "Bosna nikad ne može da bude istinski jaka država kojom se upravlja iz centra, ali sasvim sigurno može da bude jača i efektivnija nego što je sada", istakao je Slecinger i dodao da misli da je neophodan još jedan Dejton, uz učešće velikih sila, sa SAD naravno, ali bi liderstvo ovoga puta trebalo da bude na strani EU. |
"U svakom slučaju, SAD su sve vreme bile deo problema na Kosovu, a ne deo rešenja. Prema mom mišljenju mi treba odande da se povučemo i to veoma brzo.
Trebalo bi da obezbedimo vojnu podršku, ali politički sve treba da prepustimo Evropljanima, jer su SAD uprljale svoje ruke ne tretirajući sve aktere kosovskog zapleta pođednako", istakao je Slecinger.
On smatra da je najveći problem što SAD nikad nisu bile nepristrastan igrač.
"U početku, povodom Kosova govoreno je da mi nismo obavezno za nezavisnost, da nismo proalbanski niti antisrpski, a u stvari, sve što smo činili početkom devedesetih i kasnije, uključujući i mirovni proces, pokazuje da SAD jesu bile za nezavisnost Kosova, da su pritiskale saveznike da se Kosovo prizna, po mom mišljenju veoma prerano.
On je podsetio da su SAD prva zemlja koja je u Prištinu poslala ambasadora, što je, kako je ocenio, smešno, jer Kosovo ni danas nije zemlja koja sama sobom upravlja.
Slecinger smatra da SAD i Srbija sada zaista
povlače konkretne i iskrene poteze da unaprede odnose, što su SAD pokazale i po poseti Beogradu potpredsednika Džozefa Bajdena, što je "izuzetno važno kad imamo u vidu njegovu nekad tvrdu poziciju o Bosni i Kosovu".
"Poruka svega je i uverenje da nema stabilnosti na Balkanu bez stabilne Srbije", istakao je Slecinger koji je upravo okončao desetogodišnji mandat na mestu direktora Istočnoevropskih studija u vašingtonskom Vudro Vilson centru za međunarodne naučnike.
