Bivši brazilski fudbaler Adrijano priznao je da ga je teško pogodila smrt oca 2005. godine, a onda se umesto fudbalu predao porocima.
Adrijano je blistao u Parmi, Interu, a bio je i prvi golgeter Brazila.
– Kada sam 2011. godine pokidao Ahilovu tetovu znao sam da je za mene karijera gotova. Možeš na operaciju, rehabilitaciju, ali nikad više ne možeš biti isti. Moja eksplozivnost je nestala, moj balans je nestao. Još šepam zbog toga. Još imam rupu u članku – rekao je Adrijano.
– Bilo je sve isto kao kad mi je otac umro, osim što je taj ožiljak bio u meni. Mnogi se pitaju, šta se desilo Adrijanu? Jednostavno je. Imam jednu rupu i ranu u članku, a drugu u duši – kazao je slavni napadač.
On se potom vratio u Brazil, imao je epizode u Flamengu, Korintijansu…
– Bio sam u depresiji od 2005. do 2009. godine. Smrt mog oca je ostavila veliku prazninu u mojoj duši. Opijanje je bilo jedina stvar koja me činila srećnim. Viski, vino, votka, pivo… Mnogo piva – rekao je Adrijano.
– Napijao sam se na treningu. Često sam se treznio u bolnici, dok su ljudi u klubu govorili novinarima da sam tamo jer imam problem sa istegnutim mišićima. Inter se ponašao prema meni na neverovatan način, učinili su apsolutno sve da meni bude bolje. Nisam smeo da spavam, plašio sam se da ću sanjati oca, da ću imati košmare, alkohol i droga su me držali budnim i sa njima sam bežao od svojih strahova. Bio sam izgubljen. Mislio sam samo na žene i provod – iskren je Adrijano.
– Ljudi kažu da sam lud jer sam propustio tolike milione, ali to me nikada nije činilo srećnim. Ja sam momak iz favele, sirotinja, mogao sam da postanem jedan od najboljih, ali nije mi se dalo. Sudbina, šta li je. Sada sam spokojan, miran i srećan. To je najvažnije – zaključio je.
