Na slavi parohije Svete Petke u belgijskom Liježu, već nekoliko godina okupe se zemljaci koji rade u tri države zapadne Evrope – Belgiji, Holandiji i Francuskoj.
Nema Srba puno u Liježu, ali ih priličan broj dođe, pre svega iz Francuske, pa nastane prava radost i slavlje bude veliko.
Članovi Svesrpske zajednice Francuske (SZF) su poštujući tradiciju i ove godine bili brojni, a zemljaci su ih dočekali kao rod najrođeniji.
– Parohija je Sveta Petka, a slava Pokrov Presvete Bogorodice. Sve je kod njih dobro organizovano, pa na okupu bude Srba najmanje iz tri zemlje. Ovaj put su kumovi slave, Nena i Bane Divac došli iz Holandije. Oni su majstori za to, znaju kako organizovati, šta doneti, kako dići raspoloženje. Veliki su nam prijatelji. Pored besprekornih kumova mnogo pohvala pripada organizatorima u vezi sale i posluge Mirjani i Ruzmarinu Pavasoviću, muzičkoj grupi iz Roterdama i pevačima kuma Neni, Ljiljani Crnobrnji i Sanji Les – u dahu govori Stana Bilbija, koja je organizovala sunarodnike iz Pariza i bez koje ne bi bilo ovakvih susreta naših zemljaka u rasejanju.
Stiglo se pravo na liturgiju koju je služio paroh Dušan Erdelj, toliko omiljen među vernicima, da u njemu vide i sveca. Obilazi on zemljake i u Bredi, Nimegenu.
Kad je video Parižane, zajedno sa meštanima ih izgrli i izljubi. Bratska ljubav cveta.
– Mi se kod njih ne osećamo kao gosti, mi smo, zaista, domaćini, dolazimo evo četvrti put već. Svesrpska zajednica Francuske je lane na slavi bila kolačar, a upravo smo se Maja Nikolić i ja prijavile za kumstvo iduće godine – kazuje Stana.
Iz crkve se otišlo u obližnju opštinsku salu, vernike predvode kumovi Nena i Bane, ručak već postavljen, ukus hrane po srpski, ne može da ne prija. A kad se stomak zadovolji, usledi nastavak uz muziku, pesmu i kolo bez predaha. Tačno je da je slava crkvena, ali nikako ne možeš da zaustaviš nerv matice, pa se u veselju zaigra i na stolu. Ma, neka, neka se veseli naš čovek!
Slavilo se sve do 20 sati kada su neki krenuli kućama, a Parižani pravac belgijski pravoslavni manastir Banu, tamo su prenoćili, pa nastavili do Brisela.
Pun autobus
Posle dvodnevnog provoda, pred ponoć su članovi SZF stigli u ulicu Simplon odakle su i krenuli. Stana Bilbija kaže da je autobus bio pun, da se pevalo gotovo bez prestanki, tako je vreme u putu časkom prošlo.
Voli Stana da nabraja svoje drugare koji su putovali:
– Maja Nikolić, Slobo Šumadinac Janković, Slađa Pejić, Jasmina Aranđelović, Suzana i Milan Pavlović, uvek verni SZF Danica i Milivoje Vasiljević, Novka Petrović, Milka Karan, Branka Spasić, Dragi Dobrijević, Ankica Ignjatović, Dragica Čolović, Mira Milović, Duška Marković, Dragica Vukobrat, Verica Glišić, jedan Mića, čekaj, čekaj da mu se setim prezimena… Uh, zapeh! Bilo nas je za pun autobus.
