Iako je šesti januar u Hanoveru bez snega i mraza više ličio na prohladan jesenji, nego na hladan zimski dan, kakav bi priličio najradosnijem hrišćanskom prazniku, Badnje veče u hramu Svetoga Save imalo je sva obeležja koja zahtevaju običaji, tradicija i crkveni kanoni. Pa čak i više od toga, jer su deca i đaci srpske škole izvodeći božićnu predstavu Vertep kod vernika pobudili osećaj kao da upravo žive u vremenu u kojem se Bogočovek Hristos rodio.
Raspevani, ušli su u hram obučeni u anđele, pastire, mudrace i kraljeve, s pesmom "Badnjače, Badnjače", a nakon prekrasnog polučasovnog programa s pesmom su ga u pratnji svojih učiteljica i napustili. Za vreme predstave narod je napunio bogomolju i salu u produžetku, koja je za ovu priliku ozvučena.
Veliko povečerje služio je sveštenik Milan Pejić sa čtecom teologom Matiasom Borhardom, a svečaniji ton liturgiji dao je i hor "Sveti Simeon Mirotočevi" kojim je dirigovala Jelena Agbaba-Milosavljević.
Vertep ukrasio veče
Božićna priredba Vertep (pećina) koja prikazuje vreme i okolnosti u kojima se Hristos rodio, i koja uvek oduševi i ove godine pripremile su učiteljice Svjetlana Bojić, Jelena Agbaba Milosavljević , Marija Arsić i Olivera Đukanović-Tomanski. A s puno žara i talenta izveli su je: Leonora, Ana-Marija, Maja – Magdalena, Kristina, Valentina, Ilija, Mihajlo, Laura, Vesna, Toma, Luka Bešović i Luka Krekić, Siniša, Sanja i Nevena, a centralnu ličnost cara Iroda izvanredno je odglumio Maksim Janković.
Liturgija je trajalo dva sata, a završena je božićnim pozdravom "Hristos se rodi". Sveštenik je propoved držao na srpskom jeziku, ali zbog mnogo vernika poreklom iz Rusije Rumunije, Bugarske, Gruzije i Eriteje i na nemačkom.
Koliko su vernici mislili i na najmilije kojih više nema vidi se po tome što su Drago Gačić, Radenko Blagojević, Zoran Milenković i Nikola Popović pored badnjačkih grančica prodali i veliku količinu sveća, a pred kapelom Svetog Nikole, u kojoj su tri čiraka, red se dugo nije smanjivao. Milutin Kostić je pored dve rukoveti badnjakovih grančica koje je kupio za sinove, sedmogodišnjeg Aleksandra, i petogodišnjeg Luku, u red stao s nekoliko sveća.
Posle liturgije u crkvenoj porti je zapaljen Badnjak, a Lidija Trivić na vatru je bacila i prošlogodišnju grančicu koju je cele godine čuvala u kući. Porta je bila puna sveta, a druženje je uz šumadijski čaj koji su u specijalnom kazanu kuvali Siniša Dikić, Tomislav Ristić, Slavko Despotović i Mirko Urukalo trajalo do prvih minuta dana Hristovog rođenja. I ovaj put misli naših ljudi bili su uperene ka otadžbini, ali i naslednicima koji odrastaju daleko od otadžbine.
Tako je Urošu Đuriću poreklom sa Kosova u sećanju najdublje ostalo sečenje Badnjaka s ocem Jargom, a Bjelopoljac Radonja Golubović nikada ne može da zaboravi "složnu kuću punu složne čeljadi".
Rade Janković i Vasko Bešović kažu da će slavlje Božića da počnu ujutro, a Bešović koji ima četvero unučadi koje su mu podarili sin Igor i ćerka Aleksandra priželjkuje da mu se ove godine oženi i najmlađi Boris i da dobije još jednog fudbalera.
Učiteljica Svjetlana Bojić koja je sa suprugom Draganom odmah posle liturgije pošla kući, kao i mnogi drugi, mislila je na jutro i posao jer u nemačkoj školi gde je zaposlena nije dobila slobodan dan. Česte teme među ljudima bile su težak politički i ekonomski položaj Srbije i Republike Srpske, ali je najveći deo, kao i Uroš Đurić, mislio da "niko nije bez problema, pa bismo ih i mi mogli da zaboravimo bar za Božić". A da je tako moglo se videti i na ozarenim licima vernika koji su ujutro došli na božićnu liturgiju, na kojoj je sveštenik Pejić počitao i poslanicu patrijarha Irineja.
