– Ovde sam prvi put, kiša mi ne smeta, skupimo se pod kišobranima i čini nas bližim – opisuje slikarka Jarmila Vešović. Na kišu se ne ljuti ni prevodilac Nada Žnidaršić:
– Ovde mi je uvek lepo. Radujem se svakom Prvom maju. Godine se nižu, a zemljaci ne menjaju.
– Ono što liči na naše ondašnje Prve majeve je upravo ovaj skup, ima nas od svugde, kao bratstvo i jedinstvo – kaže sociolog Mirjana Morokvašić.
I dok kiša dosadno pada, celu Francusku preplavili su stručci đurđevka kao simboli sreće i Prvog maja, a nanizalo se i 210.000 učesnika defilea i manifestacije sa zahtevima za prava rada i protiv politike. Treba istaći da su se u ovo jutro praznikovanja rada naradile naše domaćice, pa su na skup donele vruće slane i slatke pite, pogačice, pečeno meso, kolače, paštete, kobasice, sireve, masline, prolećni paradajz, bilo je mnogo crvenih vaskršnjih i u sjajnom staniolu čokoladnih jaja, pila su se razna pića.
– Kad sam bio dete Prvi maj je obavezno bio sunčan – kaže Nikola Šuica.
– Istina, dođe vreme kad se staro mora zameni mladim, ali ovaj ultraliberalistički ciklus u Beogradu, a i u Francuskoj, tako je brzo ostario da svi jedva čekamo da crkne. Nije to ni kapitalizam, već hohštapleraj koji čeka da mu država napuni kase.
Kad se zasitio politike, Nikola Šuica je prešao na recitacije, odmah na "Plavi žaket" Dušana Radovića, cvrkuće, a nekadašnja direktorica Kulturnog centra Srbije Crnogorka Branka Bogavac zauzima stav:
– Nema kiše koja bi sprečila naše ljude da se okupe i podrže tradiciju.
Mališani u poslastičarniciS jednodušnim oduševljenjem pozdravljeno je petnaestak mališana (među kojim sedam unučadi Đorđa i Jovanke Koniković), pa su ih u čuvanju od kiše poslali u obližnju poslastičarnicu. Lepota druženjaĐorđe Koniković, inicijator i organizator naših prvomajskih okupljanja, govori: |
