Arhijerejsku liturgiju koja je počela u osam, a sa brojnim obredima trajala do 11 časova služio je episkop Eparhije srednjoevropske, vladika Sergije. Uz više sveštenika sasluživao je i Zlatibor Kojadinović, đakon iz Nirnberga.
Svečaniji ton liturgiji dao je sveštenički hor koji je molitvene pesme i molitve profesionalno pevao tokom cele liturgije. U svojoj besedi posle molitve episkop je govorio o Jovanu Zlatoustom i značaju svešteničkog poziva koji je apostolski i svetiteljski kao što je bilo i delovanje Jovana Zlatoustog koji je ceo život posvetio "gradnji duše".
Učitelj i zaštitnikJovan Zlatousti (347-407) rođen je u Antiohiji, a od 397. do 402. bio je patrijarh Konstantinopolja (Carigrada), u to vreme glavnog grada Istočnog rimskog carstva. |
– On nije samo veliki učitelj, već je i naš molitelj pred Bogom, a mi ga danas slavimo kao najvećeg među velikima – rekao je između ostalog episkop Sergije. Posle liturgije vladika je osvetio slavsko znamenje, a slavski kolač lomio je sa kumom slave Radoslavom Pajićem, sveštenikom iz Štutgarta. Za domaćina iduće slave prijavio se Stanko Rakić, protonamesnik iz Štutgarta.
Posle osvećenja slavskog znamenja vladika Sergije sveštenicima je čestitao slavu i pozvao ih da nastave svetim putem ljubavi i propovedi, kojim je išao i sveti Jovan Zlatousti.
– Lepo je što ste za slavu izabrali Jovana Zlatoustog. To je vaša i naša slava, ali moja želja bi bila da i Eparhija slavi svoju slavu, na kojoj bi osim sveštenika bilo više i naroda – rekao je vladika pozivajući ih da i dalje savesno obavljaju svoju svešteničku dužnost i rade na propovedanju jevanđelja.
Posle slavskog ručka, u okviru redovnih seminara, Ilija Romić magistar teologije iz Novog Sada održao je predavanje na temu Crkva i jezik.
