Kad zakoračite i prođete kroz vrata Odeljenja za hematoonkologiju novobeogradskog Instituta za majku i dete, obuzme vas duboko strahopoštovanje. Kako prema životu, tako i prema ljudima koji se zajedničkim snagama bore za ozdravljenje. Isti takav osećaj u stopu je pratio ekipu “Vesti” i kad smo pred novogodišnju noć posetili ovo odeljenje, kako bismo zabeležili podelu slatkih paketića, malim herojima pacijentima, spakovanih i poslatih sa mnogo ljubavi i lepih želja iz Pariza. I to već 19. godinu zaredom.
Zasluga za to pripada jednom humanom Parižaninu i njegovim prijateljima koji za sve to vreme, tokom dva najradosnija hrišćanska praznika, Božića i Vaskrsa, nisu posustali i odustali od namere da bar tada obraduju mališane obolele od najtežih bolesti.
Osmeh kao imperativ
Donosili su osmehe na izmučena mlada lica u vreme kriza, nedostataka svake vrste, kad nije bilo udruženja i organizacija koje bi se pobrinule i makar malo usrećile najosetljivije grupe stanovništva u otadžbini. Njegovo ime je poznato već širom sveta, baš kao i njegovim pomoćnicima, a reč je o Iliji – Mikiju Vujoviću, udruženim sa prijateljima i đacima Srpske dopunske škole iz Pariza, koji nijednu godinu nisu preskočili a da u vreme praznika ne usreće teško bolesnu decu.
Pored slasnih đakonija, deca iz Pariza spremila su i crteže za svoje bolesne drugare, upućujući im dobre želje. Budući da smo stigli u vreme kad je polovina dece već otišla kući za praznike, sve one koje smo zatekli, uslikali smo kako bi poslali osmehe i poruku zahvalnosti dobrim ljudima i deci iz Francuske. Pedijatrijske sestre Bojana i Đina, desna ruka dobrotvora iz Pariza, ubrzo su podelile paketiće malim borcima, ali i onima koji su bili u svojim krevetima priključeni na aparate. Ostalo je i paketića za one koji će se vratiti u bolnicu posle kratkog predaha kod kuće.
Ozdravite nam brzo!
– Svoj dečici želim brzo ozdravljenje i da svojoj kući odu što pre. Mi ih iz Pariza mnogo pozdravljamo kao i njihove roditelje koji su veoma hrabri i stalno su uz svoju decu. Kao bivši medicinski radnik posebno se zahvaljujem dr Đokiću, onkologu koji sa mnogo ljubavi leči i brine o svojim pacijentima danju i noću. Ipak, u medicini čovek treba samo da gleda napred i da veruje da će biti bolje i siguran sam da će tako i biti uz Božju pomoć. Ovom prilikom želim da se zahvalim Bojani i Đini, koje su dočekale slatkiše iz Pariza da ih spakuju u paketiće i ponesu deci u Institut. Svima koji su učestvovali u akciji do neba hvala, posebno ovoga puta, pošto je bilo jako teško sakupiti poklone, zbog velikih štrajkova, pa su i deca slabo dolazila u školu – napisao je u svom pismu upućenom Redakciji “Vesti” Ilija – Miki Vujović.
Svi koje smo zatekli na Odeljenju hematoonkologije, zajedno sa njihovim herojem doktorom Dragomirom Đokićem, poručili su:
“Veliko hvala na divnim slatkišima i drugarima iz Pariza na prelepim čestitkama, ovo je lek za dušu!”
Imena zaslužnih
Mikiju Vujoviću nesebičnu podršku u ovoj akciji pružili su i njegovi humani prijatelji, a to su: Ružica Milović, Branka Panić, Zorica Stojiljković, Marija Nakićen, Goca i Jugo Dinić, Dragan i Velisav Jovanović, Mirjana Simić, Kosanin Perunić, Nada Furnigić, Dragoljub, Rada i Mićo Aleksić, Snežana Radović, Zlata Savuljić, Dušanka Mataruga, Gordana Golubović, Bojan Sinadinović, Živka Mančić, Anastazija i Bato Milenković zajedno sa učenicima srpske dopunske škole iz Pariza: 10, 16 i 20 Ivri sur Sen, Isi le Mulino, Robinson, Kulturni centar Srbije, Roni su Bua, Levalua Pere, Pjerfit, Montroj, Bondi, Sens, Oberbilije, San Mor de Fose i Epon zajedno sa svojim nastavnicima Ljiljanom Simić, Blaženkom Trivunčić, Milijom Jevremović, Katarinom Strailović, Tamarom Nacik i Slavicom Milić. Prevoznička firma Fudeks, kao i mnogo puta do sada, obezbedila je besplatan prevoz slatke pošiljke do otadžbine, pa deo zahvalnosti za ovu uspešno realizovanu akciju svakako pripada i njima. Miki Vujović se svima od srca zahvaljuje jer bez njih ništa ne bi bilo moguće.
