Iz kabineta predsednika države Mila Đukanovića nisu odgovorili da li se razmatra takva opcija, s obzirom na to da s, prema podacima Instituta za javno zdravlje (IJZ), od 2. septembra svakodnevno registruje više od stotinu novozaraženih.
U aprilu i maju, kada je bilo višestruko manje zaraženih, vanredno stanje nije proglašeno, ali su na snazi bile brojne restriktivne mere, čak i ograničavanje slobode kretanja.
Sagovornici „Vijesti“ ipak veruju da neće biti uvedeno vanredno stanje koje bi poslužilo za eventualni spas ili odlaganje političkog kraja režima, što bi proizvelo ozbiljne društvene posljedice, a predstavljalo bi i svojevrsni državni udar i međunarodni skandal.
Navode i da bi u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije, to morali uraditi organi koji imaju puni legitimitet.
Direktor IJZ Boban Mugoša upozorio je prošle sedmice da je epidemiološka situacija veoma ozbiljna i da ide ka dramatičnoj. On je pozvao političare, religijske vođe, istaknute kulturne, prosvetne, sportske i druge ličnosti da utiču na građane da poštuju mere.
Iz IJZ juče je saopšteno da je u Crnoj Gori 2.085 aktivnih slučajeva kovida 19, a o ozbiljnosti situacije svedoči i to da je gotovo 40 odsto testiranih bilo pozitivno u poslednjem preseku. U septembru je, zaključno sa jučerašnjim danom registrovano 1.878 zaraženih.
Navodno, zbog visokog epidemiološkog rizika odložen je i početak školske godine za oktobar, iako to nigde u regionu nije urađeno, a situacija s koronavirusom danas je i znatno gora.
Zbog koronavirusa, Đukanović je odložio izbore u Tivtu bez proglašenja vanrednog stanja, a takvu odluku opozicija i deo analitičara ocenili su kao neustavnu. Iako takva mogućnost nije postojala u Ustavu, ali ni u Zakonu o izboru odbornika i poslanika, Đukanović je izmenio odluku i odložio izbore u Tivtu do 30. avgusta, kada su održani i parlamentarni izbori.
Kada su odloženi tivatski izbori 20. marta, u Crnoj Gori je bilo 14 zaraženih.
Poslanici opozicije i dela nevladinog sektora su tada isticali da je zemlja praktično u vanrednom stanju, ali da odluka formalno nije donesena jer je to nekome odgovaralo.
Državni vrh je, prema nezvaničnim informacijama, u julu razmatrao da odloži i parlamentarne izbore, kada je bilo oko 500 aktivnih slučajeva infekcije. Izbori su održani, a DPS nije dobio potrebnu većinu za formiranje vlade.
Većinu za formiranje vlade imaju do juče opozicione koalicije “Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i “Crno na bijelo”.
Prema Ustavu Crne Gore, vanredno stanje proglašava Skupština većinom glasova svih poslanika, a na predlog Saveta za odbranu i bezbednost. Ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donosi Savet za odbranu i bezbednost i podnosi je na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
Savetom rukovodi predsednik države Milo Đukanović, a članovi su premijer Duško Marković i predsednik Skupštine Ivan Brajović.
“Ako mandat Skupštine ističe za vrijeme ratnog ili vanrednog stanja, mandat joj se produžava najduže 90 dana po prestanku okolnosti koje su izazvale to stanje”, piše u Ustavu.
U Ustavu ne piše da se ne može formirati nova Skupština tokom vanrednog stanja, već samo da se ne može raspuštati, jer svi propisi koje Vlada donese u vanrednom stanju, moraju se podneti Skupštini na odobrenje čim bude u mogućnosti da se sastane.
U slučaju proglašenja vanrednog stanja, ne samo da se ne bi promenili ministri u vladi u roku do 90 dana, već bi na svojim pozicijima ostali i direktori Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbednost, jer nove predlaže Vlada.
Direktoru ANB-a Dejanu Peruničiću istekao je mandat 20. avgusta, ali je Vlada odlučila da on ostane na čelu Agencije kao vršilac dužnosti. On će ostati v. d. do imenovanja direktora ANB-a, a najduže šest meseci.
Pravnik Sergej Sekulović za “Vijesti“ kaže da je uvođenje vanrednog stanja pravno-teorijski moguće, ali da bi to moglo proizvesti ozbiljne društvene posledice.
– Ako bi se ugrabio momenat do konstituisanja novog saziva Skupštine, ušli bismo u rizičnu zonu koja bi mogla da proizvede ozbiljne društvene posljedice. Moglo bi se reći da bi se radilo o svojevrsnom državnom udaru – kazao je Sekulović.
