Slađana Dunić, dvadesettrogodišnja studentkinja medicine iz Kragujevca, posle skoro 18 dana borbe protiv novog gripa, pobedila je opaku bolest. Nasmejana i raspoložena, juče je prebačena na Grudno odeljenje iz izolovane jedinice Urgentnog centra, gde je osam dana bila priključena na aparate za veštačko disanje.
Iako još prima infuziju, u bolničkom krevetu juče je na lap-topu proveravala elektronsku poštu, dok joj mobilni telefon non-stop zvonio.
Još ne može da veruje da sve prebrodila, a još manje da je virus A-H1N1 baš nju " snašao".
Student pete godine Medicinskog fakulteta u Kragujevcu primljena je na Infektivnu kliniku 27. oktobra zbog visoke temperature. Kaže da je nekoliko dana pre toga osetila slabost.
– Iznenada sam dobila temperaturu od 39,5 stepeni i bol u grlu. Otišla sam kod lekara. Uz pomoć terapije uspevala sam da je spustim do 37,5 , ali posle
Ne seća se kad se razbolela– Čak i kad su me ostavili na Infektivnoj klinici zbog visoke temperature, nisam verovala da je mene "zakačio" novi grip. Trenutno ne mogu da se setim tačnog datuma kada sam se razbolela, jer još ne mogu dobro da se orijentišem. Osam dana sam bila u veštačkoj komi, u koju su me doktori uveli zbog respiratora – kaže Slađana. |
tri-četiri dana nije mi bivalo bolje. Tada su me uputili na Infektivnu, gde su posumnjali da je u pitanju novi virus. Uplašila sam se, ali i dalje nisam mogla da verujem da se to meni dešava – dodaje Slađana.
U noći između 28. i 29. oktobra Slađana je prebačena u izolovanu jedinicu i priključena na aparate za disanje, kada je i počela borba za njen život.
Dan kasnije sa "Torlaka" je stigla i potvrda da je obolela od novog gripa, koji je u Srbiji već odneo dve žrtve. Ona je u Kragujevcu bila sedmi pacijent.
"Kao da sam spavala 10 minuta"
Slađana se, kaže, ne seća perioda dok je bila u komi: |
Tek 4. novembra stigla je vest da joj je "malo bolje", a dva dana kasnije mogla je samostalno da diše.
– Čim sam se oporavila od cevi od respiratora i počela da govorim, pozvala sam oca i majku, za koje znam da su sve te dane strepeli. Svi doktori, sestre, tehničari, ma čitavo osoblje bilo je izuzetno i hvala im što su tako dobro brinuli o meni. Čim se malo oporavim, pustiće me kući, jedva čekam! Mislim da ću prvo da gledam filmove, a onda da izađem sa prijateljima – kaže Slađana.
