Ivan Strahinić

Opština Majdanpek nadaleko je poznata kao “zlatna žila” istočne Srbije, a da se malo zna da je puna predivne prirode i mističnih priča. U jednoj od legendi o Valja Prerastu pominju se vlve (vlaške vile), koje se tu bore i samo tamo čućete priču o hajduku Rajku i njegovoj pećini u kojoj je krio blago…

Zlatnu dolinu čine grad Majdanpek, Donji Milanovac i 12 sela, a kraj je zanimljiv kao jedinstvo multikulturalne sredine u kojoj su se izmešale neverovatne legende. “Vesti” su već pisale o Đerdapskoj klisuri, u svetu poznatoj kao Železna (Gvozdena) vrata, “tački” gde Dunav menja svoju širinu od nekoliko kilometara do nekoliko stotina metara, vijuga i juri, gradeći moćnu klisuru visokih stenovitih litica. Sada ćemo, međutim, akcenat staviti na neke druge jedinstvene atrakcije.


U dolini spomenika prirode Beli izvorac postoje dve akumulacije, različite starosti i taložene jedna preko druge. Na relativno malom prostoru (300 m) nalazi se vodopad visok 16 metara, a ispod njega pećinski kanal dug 13 i širok četiri metra, otvoren s obe strane. Nizvodno od vodopada postoje brojne pregrade od bigra iza kojih su obrazovane bigrene akumulacije jezerca dok se preko pregrada potok sliva u vidu slapova i manjih vodopada. Sve u svemu, lepota kakva se retko sreće.

Kraj se posebno ponosi Valjom Prerast, najvećim prirodnim kamenim mostom u Srbiji, spomenikom prirode od izuzetnog značaja. Zaštićeni prostor obuhvata prelepu istoimenu planinsku reku, koja ispod nje prolazi, tako da zajedno čine atraktivan prostor za turiste. Osim primamljive zanimljivosti oko traženja zlata, Rajkova pećina je interesantna zbog krajolika – ušuškana je u mešovitoj šumi bukve, javora i hrasta, u izvorištu Malog Peka, kraj jezera Veliki zaton.


– Ove tri lokacije u blizini Majdanpeka predstavljaju privilegiju za nas fotografe, a i za one koji imaju malo avanturističkog duha. U toku jednog dana možete da osetite snagu vode i kamena, ali i pećinsku tišinu i lepotu stvaranja – glavni je utisak fotografa Ivana Strahinića, koji ne može da se odluči kad mu najlepše izgleda Beli izvorac, da li u proleće ili u jesen.

Proleće, kaže, donosi nabujalu vodu i vegetaciju, koja menja čitav predeo, dok jesen donosi boje i neku mirnu harmoniju.

– Iako nije previše udaljen od puta, Beli izvorac je nekako sakriven i ima malo mističnosti istočne Srbije savršeno uklopljene u čist prirodni ambijent. Valja Prerast zaista izgleda kao skulptura prirode koja vam dozvoljava da uživate u različitim pogledima i boravku na ovom interesantnom mestu. Ceo doživljaj upotpunjuje potok koji prolazi ispod prerasta. I onda Rajkova pećina kroz koju protiče istoimena reka… Milioni godina neprekidnog stvaranja prirode na samo korak od vas. Sve što vidite je unikatno. Posebna draž u pećinama za mene je da možete da oslušnete tišinu i uz malo svetla uradite fotografiju koja je mali ram višemilionskom nizu godina – nadahnuto priča naš vodič.

Tu je i Rajkova pećina koja je dobila ime po čuvenom Rajku Vojvodi, za koga se pretpostavlja da je živeo u 19. veku. On je, prema predanju, danju bio mehandžija, noću je pljačkao turske karavane, a blago sakrivao u pećini bogatoj pećinskim nakitom različitih oblika i izuzetne lepote. Iako su decenijama mnogi pokušavali, skriveno blago hajduka Rajka niko nije našao, ali legenda ostaje i opstaje.

Zlato u pećini

Ulazni deo Rajkove pećine iz pravca sela Rajkova bio je nastanjen još u praistoriji, o čemu svedoči kameni čekić koji se čuva u arheološkoj zbirci Muzeja u Majdanpeku. Kroz pećinu teče Rajkova reka koja se spaja sa Paskovom rekom, koja takođe ističe iz pećine i tako nastaje Mali Pek.

Rajkovu pećinu prvi je istražio geograf Jovan Cvijić 1894. godine, a istraživanje je nastavljeno tek sedamdesetih godina 20. veka. Za turiste je otvorena 1975. Hodnici dugački oko dva i po kilometra podeljeni su u rečni i suvi horizont. Hodajući pećinskom stazom posetilac ima jedinstven osećaj prolazeći kroz prostranu Koncertnu i Ježevu dvoranu, pored Malih i Velikih orgulja i Obešenog hajduk Rajka do Dvorane kada. Tu su i Žrtvenik, Duhovi, Dvorana vodopada, Sala stećaka, Zimska bajka i Kristalna dvorana. Sve su to imena raznih kamenih ukrasa. O lepoti ove pećine govore i reči turista iz Slovenije koji kažu da je čak i lepša i bogatija ukrasima od njihove Postojnske jame.

Priroda najbolji arhitekta

Valja Prerast ili Šuplja stena kako je još zovu, nalazi se u blizini sela Rudna Glava. Jednolučni most bez stubova i podupirača priroda je projektovala savršenije od bilo kojeg arhitekte. Visina prerasti do gornje ivice luka iznosi 44,8 metara dok je širina otvora pri dnu u visini rečnog korita 9,7 metara. Ispod prerati teče istoimena rečica.

Svod od krečnjaka u obliku luka, koji uglavnom predstavlja ostatak pećine, poznat je kao prerast ili prirodni kameni most.