– Srpska slava je naše veliko dobro! – tako svojim đacima kaže nastavnica Svetlana Lakićević.
Dodaje da je slava jedinstven srpski običaj, usvojen kao zaštićeno dobro, kao baština koju je nedavno priznao Unesko i, naravno, koju treba negovati. Srbi je neguju u Srbiji, a i širom sveta, svuda gde živimo, a ima nas – kojekuda.
Sve to dobro zna učiteljica Svetlana, pa je povela svoje đake u Kulturni centar Srbije da osmotre izložbu autora Dušice Živković, pod naslovom Slava i u organizaciji Etnografskog muzeja Beograda.
– Deco, evo vidite, doneli nam u Parizu boje i šarenilo Srbije. Marinsko-plava, vizantijsko plava, parisko plava, ali je tu i nostalgija odraslih – govori učiteljica.
Ugledaše deca plavu šerpu sa belim tufnama, mnogo im se dopala. Isto kao i drvene kašike, i velike drvene zdele, starinski mlin za kafu, rende, "uh, milion stvari", kako su opisivali kuhinjske rekvizite ondašnjih domaćica, pa se divili uz želju da bi super bilo s tim se igrati.
A učiteljica diktira: "Hajdemo dalje", pa pita:
– Koji su specijaliteti Šumadije? Šta se jede na jugu Srbije ili istoku?
Idu đaci od stola do stola. Kockasti dezeni stolnjaka, a na njima odštampane fotografije napunjenih tanjira i pladnjeva. Da je "živo", bili bi to najmirisniji specijaliteti.
– A gledajte, ovako se nekad mlelo brašno. A, evo kako je izgledao život dece na selu – zakuhtala se učiteljica Svetlana.
Čas je to u kojem svi uživaju. Drago i teta direktorki Kulturnog centra Srbije Slavici Petrović, drago i njenom zameniku čika Mikiju Ćirovskom, koji ih brižno prate prisustvom i pogledom.
– Deco, moramo im se zahvaliti na ovako lepoj izložbi, predstavljenoj moderno i profesionalno – obraća se Svetlana dečici, pa se okreće domaćinima i prosleđuje im:
– Ponosni smo na vas!
A kako se ovaj uspešni nastup srpskih slava održava u srcu Pariza, sasvim spontano uspeo je da se poveže sa srcem Srbije, što učiteljica Svetlana ocenjuje sa – pun pogodak:
– Izložba je na zanimljiv i očigledan način, i na srpskom jeziku, objedinila geografiju i istoriju, a i sve ono što nam slasno ulazi u stomak.
Svetosavska proslava
Na sve viđeno učiteljica Svetlana je svoje đake podsetila na približavanje Sv. Save, školske slave.
– I ove godine, kao i prethodnih, proslavićemo je zajedničkom priredbom. Isto se tako radi i u školama Srbije.
Pristupili su i maloj generalnoj probi za Svetosavsku akademiju, pa su mališani domaćinima teta Slavici i čika Mikiju recitovali pesmice koje su naučili, a i otpevali im "Uskliknumo s ljubavlj
Po završetku obilaska izložbe i održanog školskog časa, svi ovi mali posetioci istakli su da im se najviše dopao – slavski stol, na kojem su se nalazili slavski kolač i slavska sveća ukrašena slavskom trobojkom. Svi ovi đaci, a svi su i uzorni đaci, koji nastavu na srpskom jeziku pohađaju nedaleko od Kulturnog centra Srbije, u školi San Meri (Saint Merri, rue Renard), glasno su prepričavali i slavlje slava u njihovim porodicama, nabrajali imena slava, poredili štošta, a i otkrivali svoja zaduženja u pripremi porodične slave.
A kako se finiširao ovaj slavski izložbeni čin ? Naravno, slavskim kolačima, tačnije, pariskim slatkišima.
– Bilo je super! – kliktala su deca.
A učiteljica Svetlana dodala:
– Osladili smo se pariskim slatkišima, a razilazimo zadovoljni noseći sa sobom, i u sebi, ukuse i mirise voljene Srbije.
