Jedan od najvažnijih stubova srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta je ćirilica. Ona je kroz vekove svedok kontinuiteta srpskog jezika i književnosti, kulture i istorije, pokazatelj koliko je srpsko nasleđe vredno i utemeljeno. Lično smatram da je zaštita ćirilice i srpskog jezika kao temelja našeg identiteta izuzetno bitno pitanje za kulturološki opstanak srpskog naroda i u Srbiji i van matice.
S ovim stavom i zvezdom vodiljom krenuo je Siniša Spasojević u borbu da srpsko pismo dobije svoj Muzej u Rači nadomak Bajine Bašte. Kako stvari stoje, već krajem ove godine počeće prva faza radova pretvaranja račanske škole u Muzej ćirilice.
– Uz najavljenu pomoć Ministarstva kulture, Opština Bajina Bašta je u budžetu za ovu godinu opredelila sredstva za to. Planiramo da u saradnji s nacionalnim kulturnim institucijama i stručnjacima iz oblasti srpskog jezika i pisma, ali stručnjacima iz drugih oblasti koji mogu doprineti kvalitetu, sadržaju i vidljivosti Muzeja ćirilice, radimo na pripremi postavke koja će biti posvećena našem pismu. Od brzine realizacije projekta, mnogo nam je važnije da sve bude urađeno profesionalno i u skladu s pravilima struke kao i da postavka bude dobro osmišljena pa da budući Muzej ćirilice bude na ponos svih nas – navodi za “Vesti” Spasojević kojem je Muzej ili Dom ćirilice samo logičan nastavak brojnih aktivnosti koje se već sprovode u Bajinoj Bašti u cilju zaštite i negovanja srpskog pisma.
Spasojević je inače inicijator izgradnje Parka ćirilice u Bašti i idejni tvorac tamošnje manifestacije Ćirilična baština.
Muzej, nastavlja Spasojević, treba da poveže priču o istoriji ćirilice, njenim počecima i razvoju, zabranama kroz istoriju, Račanskoj prepisivačkoj školi ali i izazovima u savremenom svetu i primeni ćirilice u modernom vremenu.
– U Muzeju će biti stalna izložbena postavka vezana za istorijat ćirilice kao i za domete Račanske prepisivačke škole. Kroz radionice, posetioci će sticati znanja vezana za naše pismo i srpski jezik. Cilj je da Muzej brine o ćiriličkoj kulturno-istorijskoj građi, da proučava, dokumentuje, štiti i čuva zbirke vezane za istoriju ćirilice i srpskog jezika i pisma – ističe idejni tvorac, pa pojašnjava da će postavka u okviru muzeja biti osmišljena od strane najpriznatijih stručnjaka iz oblasti srpskog jezika i zaštite i negovanja ćirilice. Želja im je da ovaj prostor, pored predstavljanja prošlosti ćirilice, bude tako osmišljen da korišćenjem savremenih metoda i tehnologija mlađim generacijama predstavi potrebu stalnog korišćenja ćirilice i sve lepote i značaj našeg pisma. U okviru muzeja odvijaće se različiti vidovi stručne analize, predstavaljati rezultati putem izložbi i promocija i realizovati različiti programi (radionice, književne i filmske večeri).
Veoma bitan momenat u celoj priči je gde će biti Muzej – u zgradi stare škole u Rači.
– Zgrada stare škole se nalazi uz put Bajina Bašta – manastir Rača. Ona je odavno bez đaka, a građevina je takva da je pogodna za pretvaranje u muzejske namene. Samo mesto je s istorijskog aspekta logično, jer je u blizini radila prepisivačka škola i jer se tu, u najtežim vremenima za naš narod, sačuvala pismenost i ćirilica kroz predan rad račanskih monaha prepisivača. Škola je veoma pogodna za pretvaranje u muzej, a tu je i veliki dvorišni prostor koji se može iskoristiti za izgradnju amfiteatra i drugih sadržaja pogodnih za manifestacije i prezentacije – kaže naš sagovornik.
Nacionalni značaj
– Ovde se ćirilica piše srcem i cilj nam je da Ćirilična baština zaživi kao manifestacija koja neće biti samo lokalnog već i nacionalnog i regionalnog karaktera. Nadam se da ćemo podizati nivo sadržaja i da će postati jedan od prestižnijih događaja na kulturnoj mapi Srbije, jer to zaslužuje – naglašava idejni tvorac Ćirilične baštine.
Nemaran odnos
– Ukupno gledajući, smatram da kao narod imamo nemaran odnos prema ćirilici i našem kulturnom nasleđu i da pokazujemo zabrinjavajuće odsustvo svesti o značaju očuvanja našeg pisma. Teško ćemo napraviti veći iskorak ako se s nivoa države ne bude posvetila potrebna pažnja ovom pitanju. Takođe je i na svakom pojedincu odgovornost da ličnim primerom pokaže da je svestan značaja ćirilice tako što će uvek koristiti ćirilicu i u pisanoj i u elektronskoj komunikaciji, što će tražiti i kupovati proizvode gde su natpisi na ćirilici, na prodajnim objektima isticati natpise na našem pismu i slično – predlaže Spasojević.
Opština za primer
Bajina Bašta se prethodnih godina pokazala kao vodeća opština u Srbiji po radu na očuvanju ćirilice. Jednoglasno je 2019. u lokalnom parlamentu usvojena Deklaracija o zaštiti i negovanju ćirilice, osnovano Radno telo za predlaganje i praćenje mera u zaštiti ćirilice i zasnovana Ćirilična baština koja je vrlo brzo izrasla u vodeću kulturnu manifestaciju koja se bavi ćirilicom i srpskim jezikom. U septembru se u Bašti održava i sportsko-rekreativna manifestacija Ćirilična biciklijada koja učesnike vodi od Parka ćirilice do manastira Rača, izletišta Ćirilica i skita Svetog Đorđa gde je cvetala čuvena prepisivačka škola.
Turistički potencijal
Pored izuzetnog kulturnog značaja inicijatori ideje očekuju da će Muzej ćirilice imati i veliki turistički potencijal jer bi tokom godine desetine hiljada posetilaca videlo postavke i prisustvovalo manifestacijama, prezentacijama i tematskim turama koje će se odvijati u Rači. Muzej ćirilice će se naći usred atraktivne turističke destinacije, u blizini Nacionalnog parka Tara i manastira Rača, stećaka koji su na Uneskovoj listi, ali i na granici s Republikom Srpskom. Sve to govori u prilog o održivosti ove ustanove.
