Đaci su prvi put seli u klupe zemunske osnovne škole “Gornja varoš” pre više od dva veka, a zvono koje je tada označilo početak časa zvoni i danas. Za to vreme ova kuća znanja koja je svoja vrata otvorila na Svetog Luku, davne 1799, ispratila je u nepovrat desetak država, promenila isto toliko imena, nadživela i otomansku i austrougarsku vlast i dala pečat dugom obrazovnom istorijatu srpske nacije.
Kroz nju su prolazile mnoge generacije, među njima vrhunski srpski naučnici i poznate ličnosti. Neki od njih ovekovečeni su na zidovima zdanja, a đaci na časovima “druguju” i sa srpskim velikanima Teslom, Andrićem, ali i Šekspirom i Bitlsima…
Pod okriljem crkve
Nastala je krajem 18. veka kada je, pravoslavno srpsko građanstvo, u to doba nastanjeno u Gornjoj varoši, htelo svoju školu, jer je nemačko stanovništvo u današnjem centru grada imalo obrazovne ustanove. Kako im je to pošlo za rukom, otkriva nam direktor škole Ilija Mirović.
– Otišli su u Sremske Karlovce kod mitropolita Stefana Stratimirovića i zatražili da se otvori škola, a on je odgovorio da može ako hoće da plaćaju učitelje – priča nam kako je nastala “Gornjovaroška pučka škola”.
Nikla je pod okriljem hrama Svete Trojice, osveštanog 1842. Mirović ističe da “Gornja varoš” nosi i epitet najstarije srpske škole u Beogradu.
– Neprekidno radimo 220 godina, i jesu neki počeli pre nas, ali recimo škola “Kralj Petar” nije radila gotovo pola veka, a u zemunskoj “Svetozar Miletić” nisu se od početka obrazovala srpska deca. Naša vrata nisu zatvarana ni u doba osmanlijske vladavine, ni austrougarske, ali ni tokom kratke vlasti NDH – kaže profesor matematike koji je na čelu škole sedam godina i napominje da je zgrada nakratko bila bez đaka, na početku Prvog svetskog rata kada je tu bila smeštena mađarska jedinica.
Škola je najduže nosila imena “Kraljević Andrej”, između dva svetska rata, i po književniku Vladimiru Nazoru posle oslobođenja. Pre nepune dve decenije vraćeno joj je staro ime.
Staro zdanje je nagrizao zub vremena, pa je krajem 19. veka s druge strane crkve izgrađena druga iz koje su generacije osnovaca izlazile sve do 1968. godine. Današnja škola je “vraćena” na prvobitno mesto.
Od Arhimeda do Mokranjca
– Prethodna zgrada, stara više od veka, korišćena je kao drugi deo naše osmoletke, a onda pretvorena u školu za obrazovanje odraslih, što je i danas. Nosi ime po poznatom beogradskom gradonačelniku Branku Pešiću koji je živeo u blizini i u čije je doba na čelu prestonice sagrađena današnja zgrada – priča Mirović i napominje da će učenici uskoro od Pešićeve dece Lazara i Sofije na poklon dobiti klavir.
Mural sa likom čuvenog gradonačelnika je u školskom dvorištu, a sa zidova učionice đake nadgledaju i Arhimed, Pitagora, Darvin, Kolumbo, Mokranjac, Betoven… Njihove likove je oživeo crtač Miodrag Ivanović, a u fiskulturnoj sali su zahvaljujući ovom, kako ga zovu “srpskom Mikelanđelu”, najuspešniji sportisti. Među njima i bivši učenici škole, državni prvaci u stonom tenisu otac i sin Milivoje i Aleksandar Karakašević i fudbalski mag Dejan Stanković.
– Naš đak je bio i proslavljeni violinista Stefan Milenković i rediteljka Sanja Beštić koja je osvojila njujorški Brodvej – priča Mirović o učenicima škole, kao i mnogim uspešnim ljudima u Srbiji i dijaspori koji rado dođu ili se jave.
Od Karakaševića na poklon stiže komplet pehara. U atrijumu škole je mini zoološki vrt koji čini velika porodica zečeva i kornjača, a deca i profesori redovno hrane životinje i druže se sa njima.
– Počeli smo od zečice koju su nam doneli roditelji jednog učenika, a onda smo shvatili da je usamljena, pa je stigao mužjak. Ova u početku mala porodica počela je rapidno da se uvećava, sada ih je desetak, a bilo ih je i više, ali ih poklanjamo – priča Mirović.
Životinjicama se najviše raduju najmlađi, koji tek treba da krenu u školu.
– Kada su videli zečeve, budući prvaci su bili oduševljeni i poželeli su da se zbog njih upišu baš u našu školu – priča nam Ilija Mirović.
Natalitet gradi sprat
Škola ima 660 đaka u 26 odeljenja i šezdesetak zaposlenih i dok Srbija kuburi sa natalitetom, postaje tesna, jer je dece sve više.
– Ovaj kraj raste i menja izgled, kuće zamenjuju zgrade, pa moramo i mi da se usklađujemo sa tim trendom – objašnjava Ilija Mirović i napominje da je škola podnela zahtev za nadogradnju drugog sprata.
Humanisti i baštovani
Ovaj kolektiv je posvećen humanitarnom radu na tradicionalnim školskim vašarima na kojim prodaju đačke radove. Zarađeni novac je prvo išao za potrebe škole, a poslednjih godina ide na lečenje bolesne dece za koju prikupe 1.000 do 2.000 evra.
Posebno su posvećeni bašti, gde uzgajaju biljke i prate njihov razvoj. Dokaz tog truda su titule najuređenije školsko dvorište u Zemunu 2017. i prošle godine, kao i treća nagrada 2019. za teritoriju Beograda.
