Iako stara izreka glasi: “Najlepše je đačko doba”, ipak se na to mora dodati da je školski raspust još lepši. Možda zato i što je radom zarađen, u školskim knjižicama nanizalo se mnogo dobrih ocena, a za mališane dijasporce to znači i nagradni odlazak u zemlju porekla, a ništa nije lepo kao matica.
Svi učenici nastavnice Ljubice Burgić u srpskoj školi pri pariskom Hramu Sv. Sava su odlični đaci, svi su se junački izborili sa srpskim jezikom i ćirilicom, što baš i nije lako, svi znaju da recituju i pevaju, što su im potvrdili gromki aplauzi baka, deda, mama, tata, teta, sestara i braće.
Uvek dobro raspoložena Ljubica “zna sve na svetu”, tako je opisuju učenici, a ovaj put je odlučila da završnicu školske godine podeli na tri dela – priredbu, dodelu knjižica i posetu Zoološkom vrtu.
Prota vešto došapne
Pripredba je održana u svečanoj sali sabornog Hrama Sv. Sava. U toj završnici dobrog učenja veliku ulogu odradio je prota Nikola. Kao i uvek, prema roditeljima dece odnosi se kao roditelj, a prema deci kao dobri deka. Tako, prota Nikola sedne u prvi red i do kraja ne mrda. Maksimalno koncentrisan, sve pažljivo odsluša, sve punoćom doživljava, tapše i kad treba i ne treba, a onom koji zapne – vešto došapne, što nastavnica Ljubica ovako komentariše:
– Svaka mu čast!
U ovogodišnjoj rastanak-priredbi svi su đaci bili na pozornici naspram brojne publike. Osmislila režiserka Ljubica da se u svaku recitaciju, pesmu ili skeč uključuju svi učenici, nema opuštanja niti po sali trčanja. I svima se dopalo, naravno, kad su svi glavni glumci.
Istorija se mora učiti, može to i kroz dramatizaciju epske pesme “Kneževa večera”, pa se saznalo šta je radio car Lazar, a i kako je bila tužna carica Milica kad je molila da joj ostave bar najmlađeg brata.
Na priredbu je došao i čika Nikola Šuica, odmah je glasno saopštio da je zahvaljujući nastavnici Ljubici počeo da piše za decu, a sada ima zbirku dečjih pesama koju je, eto, poklonio Tomi Jovičiću, promovišući ga, među svim učesnicima programa, u najduhovitijeg glumca.
U predstavi “Deset ljutih gusara” svi su bili kostimirani, a tu su se debelo namučili prvačići, zamislite, morali da broje unazad i uspeli, sve na srpskom.
Velike arije za male uši
Drugi dan je usledila podela đačkih knjižica, diploma i knjiga. Upisanih je 70, diplome je dobilo 60, a na priredbu došlo 50 đaka. Nenajavljeno, među Ljubičine đake uskočila je operska pevačica Tanja Andreić, pa su usledile “velike arije za male uši”. Tanju dovela poetesa Dana Dodić koja je odrecitovala svoju “Staru planinu”.
Na stolu poređane knjige. “Napoleon od vojnika do cara” iz ciklusa “Svetski velikani”, potom najčitanija knjiga na svetu “Mali princ”. Iz kompleta “Deca čitaju srpsku istoriju” među male Parižane došla su knjige o detinjstvu Jefimije, Dušana Silnog, cara Uroša.. sve u divnim bojama i sa prekrasnim ilustracijama. Svaka knjiga dobila je svog vlasnika. Na to se prišlo realizovanju originalne ideje: za fotografisanje – na glavu diplomske kape. Deca ih nacrtala. E, kakva je tu bila jagma! Hoće “dokaz o diplomi” svi starosni uzrasti, guraju se bake i deke, gura i Tanja Andreić i Dana Dodić. A kape crvene i posrbljene srpskim grbom.
Rashlađivanje u Menažeriji
Treći deo je u sledio na 40 stepeni Celzijusa, a predviđeno je rashlađivanje u Zoološkom vrtu koji u Parizu zovu Menažerija, a upravo slavi 225 godina postojanja i, posle bečke Menažerije, najstariji je na svetu.
– U to davno doba, kako su bogati umirali, davali su životinje u menažeriju. Tako je počelo, danas po svetu imamo zoološke vrtove – objašnjava nastavnica Ljubica.
Roza flamingosi, crvena panda, konji prževalski (poslednji rasa divljih konja na svetu), snežni panter – nebrojeno je mnogo životinja i, naravno, da se svaka urezala u pamćenje naših malih školaraca.
I posle ovog trećeg dela svi đaci odoše u maticu, neki će i na more, neki u selo, sve do prve subote u septembru kad počinje, opet, ono u celom svetu poznato: “Najlepše je đačko doba”. Jeste, ali posle najlepšeg letovanja.
Samija – supermama
Na izletu u Zoološkom vrtu bila je i jedna mnogo uzbuđujuća stavka. Naime, Jovanova mama, Marokanka je stvarno supermama.
– Na ovoj vrućini mnogi su odustali od naše šetnje, a Marokanka Samija došla sa stomakom do zuba, eto, porodila se sutradan – informiše nas nastavnica Ljubica.
Meksikanka, prava Srbijanka
Cara Lazara igrao je Mateo Mene, čedo je mame Nataše, a tata je francuski glumac i animator. Boška Jugovića odglumio je Petar iz Le Miroa, u školicu dolazi redovno prevaljujući 60 kilometara.
Prvi put ove godine u školicu pri crkvi Sv. Save došle su Ivana (10) i Tanja (6) Lečić, mama im je Meksikanka, tata Nenad iz Trebinja. A evo kako se predstavila, sa svojim autorskim radom, mlađa sestrica:
“Na glavi sombrero/ u ruci gitara/ ja pevam i igram/ uvek s puno žara.
Iako sam po mami/ mala Meksikanka/, ja sam u duši/ prava Srbijanka.”
