Da đaci vole svog učitelja poznato je odvajkada, ali da mu u znak zahvalnosti kupe automobil, e to je već velika ljubav! To se upravo dogodilo Božidaru Mihajloviću Boletu, koji već dve decenije vodi plesnu školu u Beogradu. Popularni Bole ima 67 godina, a folklorom se bavi još od 1976. Počeo je u legendarnom kulturno-umetničkom društvu “Abrašević”, a igrao je i u KUD-u “Branko Cvetković”.
Škola koju sada vodi bavi se standardnim i latino plesovima, a on ne samo da svojim učenicima prenosi plesne veštine, nego često sa svojim učenicima putuje širom Srbije, ali i Evrope.
– Išli smo na Rajac, pa dva puta godišnje u Dubai, pa na Kefaloniju, bila su to stvarno nezaboravna putovanja – priča naš sagovornik.
Majstor sa varjačom
Tu su se rodila velika prijateljstva, ljubavi između njegovih učenika, brakovi. Sve to je učvrstilo spone između Boleta i njegovih učenika. On je uvek na putovanja sa svojim đacima vozio automobil, i to škodu favorit.
– Bila mi je potrebna jer sam u njoj imao kompletnu kuhinju. To nije bio moj auto, već vozilo svih nas. Malo, pa malo pravio sam kotliće, razne đakonije i to su bila naša slatka druženja – u dahu kazuje naš sagovornik.
Da iznenade svog učitelja učenici su se spremali dugo, a pritom su pazili da Bole ništa ne primeti. Prikupili su dovoljno novca i kupili moderniju škodu za svog učitelja i čekali trenutak da mu je uruče.
Dogovorili su se da to bude oko srpske Nove godine i da naprave žurku.
– Pre toga moj auto je bio kod majstora oko mesec dana jer su me učenici nagovorili da ga ne popravljam, jer su želeli da odmah vozim njihov automobil – priča Bole.
Konačno su se svi okupili i glavni organizator slavlja je rekao da su mu kupili šporet.
– Mislim u sebi, “šta će mi šporet”, ali već sam zamislio sebe sa keceljom kako kuvam za svoje učenike. Gledam da vidim taj šporet, kad ono vidim samo automobil sa ogromnom mašnom na haubi. Istog časa oni počeli da viču: “Dragi Bole, nismo imali para za šporet, pa smo ti kupili automobil” – priča naš sagovornik.
Inženjer, krojač i karatista
Bilo je vrlo veselo, a Bole dirnut gestom svojih učenika.
– Dobro se dobrim vraća, oni su uvek bili dobri prema meni, ali i ja prema njima. Nisu mi samo auto kupili, nego su ga i kompletno sredili. Čak su mi i volan presvukli kožom – govori Bole.
To ga je posebno dirnulo jer je modni krojač i šivenjem se bavi celog života, iako je po profesiji mašinski inženjer. Nikad nije radio u struci i nije mu žao zbog toga. Osim kola, đaci su svom voljenom učitelju kupili četiri nove gume, jer su znali da on uvek kupuje polovne gume.
Još dok je igrao u “Abraševiću” i “Cvetkoviću” sa folklorom je obišao pola sveta, video Brazil i Singapur. U bivšoj Jugoslaviji igrao je za važne državne praznike, nastupao pred Milkom Planinc, tadašnjom predsednicom Vlade.
– Nisam igrao pred Titom, ali jesam pred Džemalom Bijedićem, Veselinom Đuranovićem, istaknutim političarima toga vremena. Bili su to emotivni nastupi i uvek kažem da je bila čast nastupati pred tim ljudima, ali i velika odgovornost – kazuje Bole.
Naš sagovornik bavi se i sportom, što mu dodatno pomaže prilikom održavanja kondicije.
– Trenirao sam karate, i to od rane mladosti, tačnije od 1970. Znači, ja sam u sali 52 godine! Prvo kao karatista i majstor drugog stepena u šotokan karateu – govori naš sagovornik.
– Zarađujem kao krojač, a obožavam ples. Da sam imao klasično radno vreme nikad ne bih mogao ovoliko da se posvetim plesu. A ples je moj život i moja radost – zaključuje Bole.
Uspomene iz Severne Koreje
– Dva puta sam bio u Severnoj Koreji, i to sa KUD-om “Abrašević” i to 1985. i 1992. godine. Išli smo za 15. april na Festival proleća, u stvari, proslavu rođendana njihovog tadašnjeg predsednika Kima Il Sunga. To je bila velika proslava, pravi spektakl. Nama koji smo bili gosti prikazano je samo najbolje, a imali smo i sjajan tretman.
Šou Ja mogu sve
Godine 2015. učestvovao je u šou programu Ja mogu sve, koji se prikazivao na RTS-u. Njegova partnerka je bila Mira Ivančević, profesorka fizičkog vaspitanja u penziji i instruktorka fitnesa, koja je oduvek želela da nauči da pleše.
– Kad sam došao da mi predstave partnerku, ona je bila u frizeraju i čim sam stao na vrata ona je rekla: “Jao, moj partner!” Odmah smo se našli. Mira je imala kondiciju, ali se nikada nije bavila plesom. Ipak, sa lakoćom smo učestvovali u ovom programu koji je imao humanitarni karakter – priča Bole.
