Plemenita porodica Đukić iz Melburna ne zaboravlja dato obećanje da će samohranoj majci Slađani Stanković iz Leskovca i njenom sinu Kristijanu pomagati sve dok ne stanu na svoje noge. Tako je i proteklog meseca poslala posredstvom Redakcije "Vesti" iz Sidneja, prilog od 150 dolara, znajući da će im to omogućiti život bez muka i briga za ono najosnovnije. Istog dana pošto je stigao ovaj prilog, prosleđen je na Slađaninu kućnu adresu kako bi mogla da namiri dažbine i kupi namirnice.
– Šta više reći tim divnim ljudima, ni sama ne znam. Ono što znam, jeste da oni odvajaju od svog deteta i usta da bi nama pomogli. To saznanje budi ogromno poštovanje i prosto nema tih reči kojima bismo im se zahvalili. Njihova mesečna donacija za mog sina i mene bukvalno je značila sam život i opstanak, jer nemamo nikakvih drugih prihoda, ni primanja i to je ono što moram moram da naglasim. Na njihova dobročinstva, možda, nikada nećemo moći da uzvratimo na isti način, ali u Kristijanu i meni će imati doživotne prijatelje i mesto gde su i više nego dragi gosti. Blagosiljaćemo ih dokle god smo živi – kazala je Slađana Stanković, izbeglica sa Kosova i Metohije.
Nedugo pošto je ovoj nesrećnoj majci bez zaposlenja stigla dragocena podrška i pomoć Đukića, na njihov kućni prag poslat je još jedan prilog. Reč je o 130 dolara, koje je Zoran Mirković, takođe, iz Melburna prikupio zajedno sa mušterijama prodavnice u kojoj radi.
"Vlasnik sam male prodavnice proizvoda sa prostora bivše "JU". Pokrenuo sam "malu akciju" gde sam pored kase, gde uslužujemo naše cenjene kupce, a vaše čitaoce, postavio i jednu metalnu kasicu za sitniš. Pored nje sam stavio i Humanitarni most sa pričom o Slađani Stanković, koju sam izabrao nasumice. Za veoma kratko vreme u sitnišu od po 5, 10, 20, 50 centi, 1 i 2 dolara u kovanicama, sakupili smo 130 dolara, koje smo joj poslali. Sledeći put ćemo poslati nekom drugom i tako redom sve dok naše mušterije budu ubacivali novčiće u kasicu, a ja ću ih prosleđivati onima kojima su i namenjeni", pisalo je između ostalog u pismu, upućenom našem Dopisništvu.
Navode ovog čoveka dobrog srca, potvrdila je i Slađana nedugo potom.
– Iako sam se tom dobrom čoveku i njegovim mušterijama zahvalila u telefonskom razgovoru, osećam dužnost da to učinim i javno posredstvom "Vesti", koje su svojim pisanjem o našim nevoljama, doprineli da danas ne gladujemo. Istina, mnogo nas je obradovao i usrećio ovaj iznenadni dar. Prezadovoljni smo. Odmah smo kupili namirnice za duži period. Neka svim tim dragim ljudima, Bog podari svako dobro i napredak!
|
Hvala svima! – Još nisam uspela da se zaposlim, a to mi pada najteže od svega. Znam da ne mogu večito da oslanjam na tuđu milostinju, niti to želim. Mlada sam i volim da radim, ali posla ni za lek. Ne znam na koliko vrata sam do sad pokucala, ne bi li dobila bilo kakav posao, ali uzalud. Da sve bude teže, Kristijan i ja smo sami na ovom svetu i nemamo na koga da se oslonimo. Jedino su nam plemeniti čitaoci "Vesti" poput Đukića pomogli kad to niko nije hteo da učini. Spasli su nas gladi i potpune bede, što nema nikakvu cenu. Još jednom, hvala svima do neba! – rekla je Slađana.
|
