"Imam dobru penziju, i onu drugu, nacionalnu od 110.000 dinara (oko 1.100 evra). Svi misle da su najbolji i traže nacionalnu penziju, a ako je ne dobiju – bune se", dodaje Bata i objašnjava:
"Sećam se kada sam osnovao Udruženje filmskih glumaca Jugoslavije i Srbije. Na vratima kancelarije je pisalo: ‘Ako misliš da nisi najbolji, nemoj da ulaziš.’ I svi su ulazili jer su mislili da su najbolji."
Često ste radili sa mladim rediteljima?
– Jesam, skoro sve reditelje u bivšoj Jugoslaviji sam "prevalio" preko leđa. Nikad od nijednog nisam tražio posao, niti ću. Uloga dođe spontano. N
e bih nikoga izdvajao, ali sećam se da je Saša Petrović bio studiozni reditelj koji te uvuče u priču pre snimanja. Pred početak rada na filmu "Skupljači perja" vodio me je po nekim selima. Pitam ga šta radimo, a on kaže da traži kostim. Uđemo u cigansko selo, gde na samrti leži stari Ciganin. Ja u čudu pitam Sašu, je l’ treba da sedim i čekam da ovaj umre. Na kraju smo uzeli to odelo, kad je čovek umro.
Konjak i vino Valter
Kinezi su imali nameru da prodaju flaširanu vodu iz Srbije sa vašim likom Valtera na etiketi. Šta se dogodilo sa ovim poslom?
Nema načina da se dopremi voda. Treba naći tankere, a kako. Oni imaju specijalne kese za vodu, koje mi nemamo. Inače, u Kini se već prodaje konjak i vino sa imenom "Valter" – otkriva Bata. |
Priča se da Hrvati žele da snime novu verziju čuvenog filma "Valter brani Sarajevo"?
– Da, "Jadran film" u saradnji sa jednom evropskom zemljom želi da uradi rimejk "Valtera" u kome Kinezi igraju partizane, a Japanci fašiste.
Zvali su me da pitaju šta mislim o tome, rekao sam da je to sjajno, da Valtera treba da šire po svetu. U šali sam ih pitao što im Japanci glume fašiste, kad imaju svoje ustaše. Nasmejali su se i rekli: "Nemoj tako". Ipak, moram priznati da je to neobična i zanimljiva ideja.
Da li biste danas glumili u nekom hrvatskom filmu?
– Što da ne, i glumio sam u dosta hrvatskih filmova. Imao sam ulogu u najboljem filmu svih vremena – "Breza". Ništa se ne događa, samo atmosfera koja karakteriše taj narod, šeširi, brkovi, govor koji je božanstven. Rađen je po literarnom delu Slavka Kolara.
Tada debitant Tomislav Pinter stavljao je kameru gde je slikar Generalić u Zagorju stavljao svoj štafelaj. Tražio sam da dođem mesec i po dana pre snimanja u jedno selo i da me smeste u seljačku kuću. Sedeo sam pored jedne bare i slušao kako govore. Rekli su mi da će uzeti hrvatskog glumca, koji će govoriti u filmu umesto mene. Nisam pristao i uloga je ispala sjajna.
Ne mogu bez duvana
Imali ste problema sa zdravljem, kako se sada osećate?
"Hteo sam da te probudim usred operacije da popušimo jednu cigaretu, ali nisam mogao, bio si pod jakom anestezijom. " Posle operacije pitao sam ga šta da radim sa cigaretama, a on mi kaže da odlučim sam. Često sam ostavljao duvan, ali bez uspeha. |
