Škembe čorba i predigra

Specijaliteti od škembića na Balkan su stigli sa Turcima, a danas su čuveni specijalitet južne Srbije, Makedonije i Kosova. U selu Krševica kod Bujanovca održana je poslednjeg dana avgusta sedma po redu Škembijada gde je oko 1.000 znatiželjnika i ljubitelja škembe čorbe, pečenih šerdana (creva i džigerica) i škembića pod sačem, đuvečki, glava u škembetu uživalo u pravoj gozbi.
Čeda Krstić Apsandžija, poznati vranjski i krševički boem, jedan od organizatora, imao je pune ruke posla. Ove godine na zadovoljstvo organizatora za takmičenje se prijavilo 17 ekipa i kulinara iz Vranja, Bujanovca, Grdelice i okolnih sela. Dimilo se na livadi pored lokaliteta, pripreme su tekle na vreme, škembići i začini bili u pripravnosti, a kotlići stavljeni na verige.

Za goste i svoju dušu odmah se spremalo meze: pohovani škembići, ljuta čorba od sitno sečenih škembića, potom svinjski ražnjići, džigerice, pa pogače i naravno najbolje domaće rakije.
– Masno je, bre – negoduje jedna starija gospođa iz Vranja, a čičica od svojih 80 leta iz susednog sela Klinovac joj odgovara:
– Ma, ovo je jedan dan u godini, pa zato neka škembe pocepa goč (stomak)!
Počinje i zabavni deo, narod se okuplja u velikom broju, više nema mesta za parkiranje kola, traže se okolne livade. Za mlade svira i peva orkestar Trio iz Surdulice, uglavnom folk pesme. Manifestaciju otvara vidno uzbuđen Čeda Krstić Apsandžija, potom hor "Sveti Sava" iz Bujanovca peva himnu "Bože pravde".
– Prošle godine beše katastrofa, zamalo da je ukinu, al’ dok sam živ ne dajem, bre! Gledajte, sad, ovu lepotu – viče Čeda okupljenim meštanima.
Ipak, najveće oduševljenje brojnih posetilaca izaziva pojavljivanje vlasotinačkog glumca, zaštitnog lika Škembijade, Đorđa Cekića Džombe koji priča viceve, masnije od škembića.
Nakon toga zaigraše vranjski penzioneri, njihovo kulturno-umetničko društvo, kako ga jedan seoski sirdžija nazva "poslednji voz". Odigraše vranjska kola sa svim običajima, sito, bacanje žita i bombona deci. Sunce bije u teme, ali nikome ne smeta. Škembe čorba vri u kotlićima, specijaliteti krčkaju. Ekipa Gugutka iz Vranja koja osim za takmičenje sprema i kazan za posetioce i igra u ritmu muzike.
Narod nakon proglašenja pobednika približava se kazanu kod ekipe Gugutka, mnogi u hladu već raspalili skaru, neki peku klipove kukuruza…
– Ima u okolini i to pravi šećerci, pa ako smeš uberi – dobacuje jedan od odvažnijih dok ih okreće na žaru.
Pije se, jede, svi su veseli, krste se i viču: "Daj bože i dogodine!"
– Neće više duša! Predigra je uvek najvažnija i tu malo preteramo. Što smo se lepo proveli. Prvo se najedosmo kao na tuđu slavu, a nadrvismo od raznog pića kao bitoljski božjaci. Došli smo još u subotu po podne da se priviknemo. Raspalili skaru, popili balon domaćeg tankocrvenog vina zvanog kominjak. Spavali smo u kola, al’ pođe Preobraženje Gospodnje, pa izmrznasmo – priča jedan od obožavalaca Škembijade, koji se hvali da nijednu nije propustio.
Škembijadu su obeležile brojne šatre, ispred kojih roštilj radi punom parom, a pivo se pije kao izvorska voda.
– Koliko god da popiješ, još više ti se otvara apetit. Pije narod, ama, ima meru, danas će se potrošiti jedva nešto više od 1.000 litara piva. Ipak, moje društvo pije pre ručka domaću rakiju džanku, a posle domaće vino, belo – objašnjava meraklija i poznati vranjski kulinar Ceka Šofer.
Za sve dođe kraj, pa i na Škembijadu.
– Vreme je za ručak, ajmo si našoj kući – viče jedan meštanin ženi i deci.
– Malo li se najede, nisi se pomerio od kotlića sa onom čorbetinom, kući nema ništa, da znaš – viče žena.
– Ne boj se, neću da ručam, samo malo da zamezim – pokušava on da je odobrovolji.
Oko pet sati po podne već se gotovo svi razišli, samo ostali oni najuporniji, čuje se pesma, radosna cika i smeh koji odzvanja od okolnih topola pored reke.