U masovnoj grobnici koja je otkrivena kraj irskog grada Galveja, nalaze se tela 800 beba, pišu novine “Ajriš mejl”. Istoričarka Ketrin Korles, koja je pronašla ostatke beba, rekla je da se ova grobnica, tačnije septička jama, nalazi odmah pored ustanove poznate kao “Dom” u kojoj su ranije bile smeštene trudne i neudate žene, a vodile su ih časne sestre zbog čega je sada na udaru Katolička crkva u Irskoj.
Ustanova je osnovana 1925. godine, a ukinuta je 1961. godine. Ovde su dolazile sve devojke koje su zatrudnele pre braka, što je u to vreme bila najveća greška na svetu, ali i one koje se nisu udale do određenog broja godina.
Čelnici Katoličke crkve u Galveju kažu da nisu znali da je toliko dece pokopano tamo, ali će podržati da se to mesto označi kao grobnica.
Kao razlozi smrti 796 beba u izveštaju se navode pothranjenost, ospice, tuberkuloza, upala pluća i druge bolesti. Bebe su sahranjene na neobeleženim mestima.
– S obzirom na šokantnu stopu smrtnosti, teško je ne zaključiti da je pretnja koju su ta deca predstavljala irskom i konzervativnom religijskom društvu, doprinela njihovoj preranoj smrti – piši irske novine.
Stopa smrtnosti u “Domu” je bila na visini ostalih sličnih ustanova u Irskoj. Tako je u ustanovi za majke i decu “Sean Ross” koja je otvorena 1930. godine, u samo prvoj godini umrlo 60 dece od 120 koliko ih se rodilo.
Prema statistici, četvrtina irskih beba koje su vanbračno rođene u 30-im godinama umrlo je pre prvog rođendana.
Sredinom 40-ih godina prošlog veka, u domu za majke i decu “Besborou” u jednoj godini je umrlo čak 100 od 180 rođene dece.
U filmu “Filomena” tvrdi se da je veliki broj dece, koja su preživela prisilno usvojeni, najčešće u SAD-u. Procenjuje se da je u razdoblju od 1945. godine do 1965. usvojeno preko 2.200 dece.
Mnoga dokumenta iz tog perioda su uništena u požarima, a majkama nije bilo dozvoljeno da zadrže svoje bebe. Za kaznu su morale da rade dve do tri godine bez nadoknade. Bile su prisiljene da nose unifmorme, a imena su im bila promenjena.
