Zahvat među srpske činovnike u državnom aparatu, po nalogu Velikog MMF brata, je prvi korak u doterivanju administracije prema budžetskom guberu, posle čega bi na red došli i funkcioneri, ministri, resori, pitanja efikasnosti…
Otuda takva briga za državne službenike. Srpska logika liberalnog kapitalizma u kome birokratija zna šta je najbolje za sve, a naročito za nju, ovih dana dovodi u pitanje i interese države, izneveravajući dogovor sa MMF-om da bi sačuvala – sebe. Zato reformu valja saseći na početku, navodno u ime onih koji na lestvici zauzimaju najniže pozicije.
Gde su bili svi ovi dušebrižnici kada je 60 hiljada bankarskih službenika ostalo bez posla i perspektive, kao kolateralna šteta uništavanja domaćeg bankarskog sistema u režiji Mlađana Dinkića? Kakvu su brigu ispoljili za više od milion nezaposlenih u Srbiji, ili povodom 137 hiljada otkaza napisanih od početka ove godine? Šta misliti o svima onima na uticajnim i odgovornim državnim i političkim pozicijama koji su, prećutkujući samoubistvo one radnice iz Gornjeg Milanovca, pre par godina, zbog gubitka posla i izvora egzisencije, ili seriju radničkih gladovanja gotovo do smrti, mirno gledali kako nadolazi činovnički aparat: nasledivši osam hiljada Miloševićevih državnih službenika, republička administracija došla je na 32 hiljade; uz to, lokalna administracija dostigla je više od 26 hiljada duša, a zajedno sa javnim preduzećima na lokalu, ponosimo se danas cifrom od 103 hiljade. Privilegovani državni službenici pevuše svoju himnu: „Stranke su nas zaposlile, njima hvala!"
Iako su nedavno stručnjaci Instituta za istraživanje tržišta iz Beograda izašli u javnost sa preciznom računicom o potrebi da se državna administracija odmah prepolovi, iz različitih centara društvene moći govori se o smanjenju od deset odsto, a onda se i za to postavljaju uslovi, koji bi čitav posao trebalo da relativizuju.
Licitiralo se brojkama od tri do 13 hiljada. I dve nedelje pre konačnih pregovora sa delegacijom MMF-a, plan Vlade za racionalizaciju nije konkretno poznat ni u Srbiji, ni u MMF-u. Na sastanak u Istanbul sa svetskim čuvarima finansijskog kapitala naši su otišli bez gotove računice. Znaju li oni šta hoće, imaju li stvari pod kontrolom, koliko su ozbiljni pregovarači – sve su to pitanja koja bi im mogli postaviti ljudi iz MMF-a s druge strane pregovaračkog stola.
I po cenu ugrožavanja državničkog imidža Srbije, administracija se reformiše i racionalizacije tako da se ništa ne promeni. Na delu je tiranija birokratije protiv armije nezaposlenih i siromašnih, koja u Srbiji odavno prelazi 10 odsto stanovništva.
