Kina se može pohvaliti vodećim svetskim iskustvom u tehnologiji kontrole prepoznavanja lica. Ova tehnologija uključuje identifikaciju karakteristika lica pojedinca, koje se zatim pretvaraju u podatke za skladištenje ili analizu.
Širom Kine, tehnologija prepoznavanja lica našla je široku primenu u različitim sektorima. Njegova upotreba se proteže od bezbednosnih sistema i automatizovanih plaćanja do sprovođenja zakona o saobraćaju, neprimetno se integrišući u svakodnevni život kineskog stanovništva.
Ova tehnologija može da identifikuje osobu u roku od samo 3 sekunde uz održavanje stope tačnosti od 99%. Njegova izuzetna stručnost je očigledna u njegovoj sposobnosti da efikasno razlikuje populaciju od 1,4 milijarde ljudi.
Tehnologija prepoznavanja lica dobila je značajnu snagu 2017. godine kada je uvela sistem analize u realnom vremenu koji kombinuje CCTV kamere sa mogućnostima prepoznavanja lica.
U 2019. godini, još jedan značajan razvoj dogodio se uvođenjem “Sistema upravljanja registracijom pravog imena za pretplatnike mobilnih telefona”. Ovaj sistem nalaže registraciju podataka o licu prilikom aktiviranja mobilnog telefona, što je mera koju kineska vlada opravdava kao suštinska za zaštitu legitimnih prava i interesa građana u digitalnom carstvu.
Ipak, pojavila se zabrinutost u vezi sa potencijalnom upotrebom tehnologije za prepoznavanje lica u svrhe nadzora.
U januaru prošle godine, Komisija za ljudska prava izrazila je zabrinutost, tvrdeći da se Kina, koja je na čelu usvajanja i primene tehnologije za prepoznavanje lica, suočila sa međunarodnim kritikama zbog svog praćenja građana. Ovo je dovelo do nepovoljnog javnog raspoloženja u Kini i drugim nacijama koje su koristile prepoznavanje lica prvenstveno u istražnim agencijama, uključujući Sjedinjene Države. Primene tehnologije prepoznavanja lica nastavljaju da se šire u neočekivane domene.
Dispenzer toalet papira u toaletima robne kuće
Tehnologija prepoznavanja lica sada se koristi za distribuciju toalet papira u javnim toaletima širom Kine, uključujući parkove i opštinske objekte. Čak i u toaletima robnih kuća, pristup toalet papiru zavisi od prepoznavanja lica.
U toaletima robnih kuća, pojedinci dobijaju odgovarajuću dodelu toalet papira nakon verifikacije kroz kratku interakciju sa kamerom. Ovaj inovativni sistem uveden je kao mera za suzbijanje krađe i sprečavanje rasipanja toalet papira. Naročito, ograničava pojedince u dobijanju dodatnih zaliha ako su ih već ranije dobili. Kada su u početku korišćeni dispenzeri toaletnog papira opremljeni prepoznavanjem lica, reakcija među kineskim stanovništvom bila je pretežno nepovoljna.
Brojni pojedinci su predlagali da bi prodaja toalet papira mogla biti praktičniji pristup. Kineski građani izrazili su svoje nezadovoljstvo, a neki su kritikovali sistem kao nezgodan za one koji žure u toalet. Nasuprot tome, drugi su predložili da bi kupovina toaletnog papira direktno iz toaleta robnih kuća bila poželjnija. Pojavila su se pitanja o neophodnosti podvrgavanja prepoznavanju lica čak i kada se koriste objekti robne kuće.
Pored uvođenja dispenzera toaletnog papira, pojavili su se toaleti sa ograničenjima vremena upotrebe. Grad Šangaj je, na primer, integrisao tehnologiju veštačke inteligencije u javne toalete, uključujući veštačku inteligenciju, tehnologiju za prepoznavanje lica i detektore ljudi u 150 objekata širom grada.
Implementiran je mehanizam upozorenja za obaveštavanje menadžera ili odgovornih zvaničnika ako upotreba toaleta prelazi 15 minuta. Ova mera ima za cilj da spreči situacije u kojima se pojedinci susreću sa nezgodama koje ostaju neprimećene tokom dužeg perioda. Međutim, umesto da postigne svoju namenu, ova inicijativa je dovela do povećanja pritužbi korisnika.
Tehnologija prepoznavanja lica našla je široku primenu, čak i u kantama za reciklažu. Verifikacija identiteta na aerodromima i železničkim stanicama sada traje manje od jedne sekunde, a postiže se samo pokazivanjem lica kameri. Bankomati su opremljeni da prepoznaju lica, a ova tehnologija se proširuje na usluge kao što su skladište prtljaga, supermarketi, kapije za karte za metro i javne kancelarije. Sada je moguće obavljati transakcije bez potrebe za fizičkom identifikacijom, zahvaljujući integraciji tehnologije prepoznavanja lica u različite aspekte svakodnevnog života.
Kontrola je dobila negativnu ocenu javnog mnjenja
Kako je tehnologija prepoznavanja lica primenjena svuda u Kini, usledili su problemi. Broj instaliranih kamera za prepoznavanje lica porastao je sa 176 miliona u 2017. na 626 miliona u 2020. Kinezi su tvrdili da je napadnuta njihova privatnost jer se tehnologija za prepoznavanje lica koristila svuda. Mnoge reakcije su bile paklene jer su kamere za video nadzor bile svuda ispred kuće.
Zatim su kineske vlasti uskočile u kontrolu tehnologije prepoznavanja lica. Prošlog avgusta, kineska internet regulatorna agencija, Kineska administracija za sajber prostor (CAC), objavila je nacrt pravila za suzbijanje upotrebe prepoznavanja lica. Prema ovome, zabranjena je tehnologija prepoznavanja lica osim ako ne dobije saglasnost ljudi ili je namenjena nacionalnoj bezbednosti.
Provera identiteta korišćenjem tehnologije prepoznavanja lica je zabranjena osim kada se to zakonski traži na javnim mestima kao što su hoteli, banke i železničke stanice. Tehnologija prepoznavanja lica je zabranjena bez prethodnog odobrenja vlade. Tehnologija prepoznavanja lica je takođe postala predmet kritike u Kini, piše Gangnamtimes.
