U nekim zemljama Evropske unije postoji vidljiva uzdržanost prema članstvu zemalja Zapadnog Balkana, jer vlada uverenje da u situaciji unutrašnje krize Unija nije spremna da prima u članstvo i sprema novac za nove "siromašne rođake", koji se ujedno još bore i za učvršćenje vladavine zakona.
Problemi s "preuranjenim ulaskom" Rumunije i Bugarske su još u svesti, a velike ekonomske nevolje Hrvatske, najnovije članice, samo pothranjuju takvo uverenje, piše dopisnik agencije BETA iz Brisela.
Evropski zvaničnici, analitičari i diplomate potvrđuju ocenu da je otud i predočeno da u idućih pet godina neće biti prijema novih članica, dok, recimo, britanski politički krugovi misle da bi proces ulaska novih zemalja u redove Unije jednostavno trebalo zaustaviti.
U Evropskoj komisiji (EK) je zato prevladalo uverenje da se mora naći novi pristup i vrlo jasan ciljani dogovor sa kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo na Zapadnom Balkanu kako bi se postiglo to da na kraju pregovora, recimo Srbija i Crna Gora, ne dođu na prag članstva kao "siromašni rođaci".
Vrata Unije će se otvoriti samo ako se ostvare nacionalni planovi država regiona čiji su glavni stub ekonomske reforme da bi se podstakao privredni rast i zapošljavanje.
Druga dva stuba su (upravo da bi se omogućio ekonomski boljitak): osetno poboljšanje rada državne uprave i uvreženje vladavine prava, bez čega neće doći vapijuće neophodne strane investicije, stavili su do znanja zvaničnici u EK u Briselu.
|
Dajte planove!
Srbija loš primer
|
