Pošto se u celoj zemlji nižu masovne manifestacije solidarnosti i otpora teorizmu, u ovakvu atmosferu uključeni su i naši ljudi, koji kroz ovo prolaze sa mnogo dostojanstva i bez izražavanja euforije. Putnička agencija Vojaž Rada nalazi se u kvartu u kojem se desio masakr. Mića Aleksić, počasni predsednik Saveza Srba Francuske, čija je supruga Rada vlasnica pomenute agencije, priča da su prvo čuli policijske sirene.
– Jurilo je mnogo policijskih kola, ali nismo znali o čemu se radi, sve dok nas nije nazvao moj sin Miloš. Bili smo u agenciji koja je na korak-dva od Trga Republike i oko 200-300 metara od redakcije lista "Šarli ebdo". Odmah potom prilazi prema Trgu Republike i Bastilji bili su blokirani za saobraćaj, jedino su pešaci mogli da se kreću – saopštava Mića Aleksić.
Pošto je Vojaž Rada, uistinu, prometno mesto za naše zemljake, uvek su tu prisutni, pa je bilo i pitanje kako reaguju?
– Naravno, svi se solidarišu. Naši ljudi su prošli kroz svakojake užase, takoreći, ništa ih više ne može ni iznenadi. Neko od onih koji dolaze u agenciju progovori reč-dve o toj užasnoj tragediji, neko ne pominje ništa, samo kupi kartu za putovanje do matice. U Parizu su angažovane sve policijske snage, potraga za atentatorima podignuta je na najviši stepen. Kontrole su velike, budnost takođe. U podne se, u znak omaža za nastradale, na jedan minut zaustavila cela zemlja. To je ono što je narod mogao da uradi. Uz iskrenu želju da se nikad nigde ne dese ovakvi događaji, nedostojni humanog, civilizovanog čoveka – reči su Miće Aleksića.
