Albanska mafija vodi glavnu reč u švercu heroina u jugoistočnoj Evropi, ali joj u saradnji sa turskim kriminalcima nije strana ni trgovina kokainom niti belim robljem, navodi se u godišnjem izveštaju organizacije za sprovođenje zakona Evropske unije, Europola.
Putevi heroinaHeroin, koji je najzastupljenija droga u Evropi, svoj put počinje iz Avganistana. On se, potom, preko granice sa Iranom švercuje za Tursku, pa s toga ne čudi da u švercu glavne uloge imaju turska i bugarska mafija, dok je lokalna distribucija u rukama Albanaca, koji organizuju dalji transport u države članice EU. Turske grupe kriminalaca koriste Bugarsku i Rumuniju kao tačke za transport heroina na Zapad, u saradnji sa srpskom i albanskom mafijom, koja u Albaniji i na Kosovu kontroliše bar jedan deo finalne distribucije koji preko Austrije vode ka EU, navodi se u izveštaju Europola. |
Vodeće organizacije, koje se bave problemom ovog opasnog i unosnog "biznisa", ukazuju da su najmoćnije kriminalne grupe krijumčara na svetu kolumbijska i italijanska, a da za njima odmah sledi i albanska mafija.
Iako na trećem mestu ona je posebno zanimljiva, jer je nju naročito teško razbiti, s obzirom na to da se hijerarhija zasniva na porodičnim odnosima. Tako, ako se i uhapsi, recimo, kurir on gotovo izvesno neće odati osobu iznad sebe, jer su najčešće u pitanju njegov otac, brat ili bliski rođak.
Naime, i izveštaj Europola potvrđuje da oni na već razrađenom "putu kokaina" tesno sarađuju sa turskom mafijom, a te veze građene su decenijama unazad. Veliki broj Albanaca i muslimana iz bivše SFRJ otišao je da živi u Tursku i tamo ostvario kontakte sa lokalnim krijumčarima, pa je preko rođaka koji su ostali da žive u Jugoslaviji, bilo relativno lako razviti biznis.
Koliko je on unosan govori procena svetskih agencija da godišnja zarada narkokartela iznosi oko 320 milijardi dolara, što je daleko više od profita čak i najvećih svetskih kompanija, a gotovo duplo veće od godišnjeg budžeta Evropske unije.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 30.10.)