Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik ocenio je da se međunarodna situacija promenila i da je u svetu shvaćeno i prepoznato da BiH ne može da preživi ukoliko ne pronađe bilo kakav kohezioni element.
– U slučaju uspostavljanja minimuma zajedničkog između tri naroda i dva entiteta, to bi trebalo pretočiti u bazni konsenzus, bar u nečemu, jer u suprotnom BiH nema šansu – kaže Dodik za “Politiku”
Takvom dogovoru se, dodaje, isprečilo pogrešno uverenje onih koji su se zaigrali pričom da će međunarodni faktor umesto njih nešto da rešava.
– Bošnjačka elita svoju ulogu vidi u tome da oni izmisle šta bi bilo dobro, pa da onda mašinerija međunarodnog faktora krene sa pritiscima. Mislim da su se stvari u svetu bitno promenile. Svet svoje probleme i projekcije dislocira. Međunarodni intervencionizam je pri kraju, šta god neko mislio o tome – kazao je on.
Dodik kaže da i dalje postoje oni iz sveta koji “kontaminiraju ovdašnji prostor” time što se, nudeći navodna rešenja, uporno drže stereotipa na kojima su napravili karijere pre 20 godina.
– Sve je to deo tragične politike koja ne dozvoljava da Srbi, Bošnjaci i Hrvati nađu neka rešenja i krenu napred – navodi on.
Povodom pokušaja osporava imena Republike Srpske, Dodik kaže da su takvi zahtevi nemogući, ali da zabrinjava preglasavanje u Ustavnom sudu BiH gde, objašnjava, sede troje stranih sudija i još dvoje koji su bivši potredsednici SDA.
– Pokrenu li oni tu inicijativu mi ćemo pokrenuti inicijativu da se pored naziva Republika Srpska stavi crtica i dopiše – zapadna Srbija. Ne da menjamo naziv, već da ga dopunimo, ako već hoće da dopunjavaju. Ako hoće da idemo, ići ćemo do kraja. Sinonim za RS može da bude samo zapadna Srbija – rekao je Dodik.
Govoreći o Komisiji za Srebrenicu na čelu sa izraelskim istoričarem Gideonom Grajfom, Dodik kaže da je prethodan izveštaj bio nametnuta priča visokog predstavnika nastala pod ozbijnim pritiskom.
– Kako je moguće da je taj izveštaj iz 2004. obuhvatio sedam dana jula 1995. godine, bez ijednog stradalog Srbina. To je ekskluzivistički dokument napravljen samo da pokrije politike tog vremena. Da bi se razumela dešavanja u Srebrenici u celini, mora da se sagleda širi period. Lažni i netačni izveštaj korišćen je kao činjenica za međunarodne sudove koji nisu imali drugih dokaza – kazao je Dodik.
