Sinod SPC želi u Vatikan?

0

Živica Tucić

Budući da u Svetom arhijerejskom saboru (crkvenoj skupštini) Srpske pravoslavne crkve još nema saglasja oko posete poglavara Rimokatoličke crkve Beogradu, stigao je poziv iz Vatikana da patrijarh Irinej i članovi Sinoda (crkvene vlade) posete papu Franju. Poziv je, prema navodima zrenjaninskog biskupa Ladislava Nemeta, o čemu su "Vesti" juče pisale, usledio posle inicijative iz SPC, a u papino ime srpskom patrijarhu zvanično ga je preneo šef vatikanske diplomatije nadbiskup Dominik Mamberti prilikom nedavne posete Beogradu.

Papa da dođe preko Jasenovca
Podsećanja radi, kad je reč o papinoj poseti Beogradu, još je patrijarh German (Đorić) nedvosmisleno poručio da put svakog pape u Beograd vodi isključivo preko Jasenovca, te papinog javnog pokajanja i poklonjenja senima pobijenih pravoslavnih Srba i drugih nevinih žrtava, u tom zloglasnom ustaškom logoru za vreme Drugog svetskog rata. Germanov naslednik patrijarh Pavle (Stojčević) držao se istog principa, a kad ga je svojevremeno državni vrh ubeđivao da odustane od ovog stava, Pavle je odgovorio: "Onda on (papa) nama dobro ne došao."
Patrijarh Pavle je takođe odbio inicijative da poseti Vatikan i da ode na susret sa papom Jovanom Pavlom Drugim kada je ovaj dolazio u Banjaluku 2003. Prethodno, tokom NATO bombardovanja SRJ, kad je maja 1999. papa Vojtila u povratku iz Rumunije želeo da dođe u Beograd barem na dan i tako se solidariše sa građanima Srbije, Sabor SPC mu nije uslišio želju.

Verski analitičar Živica Tucić smatra da inicijativu iz SPC, kao i potonji vatikanski poziv, da srpski crkveni vrh prvi ode papi u goste, ne treba tumačiti u svetlu izreke koja kaže "Kad ne može breg ka Muhamedu, otići će Muhamed bregu".
– Odavno postoje signali iz vrha Rimokatoličke crkve o njihovoj želji da papa dođe Srbiju. Mislim, takođe, da nije najvažnije ko će kome prvi otići u posetu. Ništa spektakularno ne donose ti susreti.Osim što je to znak da se Crkve ne boje sopstvenih ekstremnih krugova, a takvih ima i u pravoslavlju i u katolicizmu. Sa papom su se u Vatikanu sastajali i poglavari drugih pomesnih pravoslavnih crkava, poput patrijarha carigradskog, rumunskog i aleksandrijskog, arhiepiskopa grčkog i kiparskog. Takvi susreti su u okviru crkvene politike pravoslavnih i rimokatolika da se zbližavaju i bolje upoznaju. Želja je ponovno crkveno ujedinjenje svih hrišćana, ali se jedinstvo eventualno može ostvariti ko zna kroz koliko generacija, ako bude Božja volja. Niko nema iluzija da je to kratkoročan posao. Vekovima nataložene razlike ne mogu se ni lako ni brzo prevazići – smatra Tucić.
On napominje da međucrkvene susrete velikodostojnika treba potpuno depolitizovati, a činjenica da je Vatikan i država ne treba da bude prepreka depolitizaciji.
– Crkvama treba omogućiti da same uspostave međusobno poverenje. Jer, ne samo da je celokupno hrišćanstvo u previranju, već mu je ugrožen i opstanak u pojedinim delovima sveta – ukazuje Tucić.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here