"Slobodna Dalmacija" poseduje do sada neobjavljene fotografije i pisane dokumente koji govore da se u vreme NDH u Viteškom alkarskom društvu i oko njega vodila kontinuirana aktivnost, te da su od 1941. do 1944. alkari bili "za dom spremni" i da su slavili poglavnika Antu Pavelića.
Nakon preuzimanja vlasti u Sinju, ustaški je poverenik Ivan Poljak 28. maja 1941. uputio Upravi Alkarskog Društva nalog da "neodložno preda svu opremu, odeću i arhivu koja pripada tom društvu".
Kotarski predstojnik NDH Foretić je 16. jula doneo odluku kojom sudskog pripravnika Antu Dadića imenuje "poverenikom viteškog društva ‘Alka’ u Sinju", uz zadatak "da u duhu društvenih pravila sprovede reorganizaciju društva, dajući mu čisto hrvatski karakter".
Istim nalogom dužnosti su razrešeni svi članovi i oficiri Alke. Samo dva dana nakon toga, 18. jula 1941. godine, Ante Dadić je preuzeo svu alkarsku imovinu.
Sledeći pisani dokument datira od 8. avgusta 1941. i poziv je za alkarsku skupštinu sazvanu za 10. avgust, istoga dana kad su sinjski partizani na brdu Gučnica u Glavicama doneli odluku o oružanom otporu italijanskim okupatorima i njihovim ustaškim pomagačima.
U zapisniku sa te skupštine, za vojvodu je izabran poverenik Ante Dadić, koji je već stekao i titulu doktora, alaj-čauš je postao Tonči Čiril Lovrić, barjaktar Mate Tomašević te ađutant vođe Ante Jelčić.
Iako je nova sednica sazvana za sutradan, 11. avgusta, o njoj nema zapisnika. Poznato je jedino da Alka 1941. nije održana. O aktivnostima Alkarskog društva tokom 1942. nema nikakvih pisanih dokumenata. Otkrivene su, međutim, dve fotografije snimljene 10. aprila u Zagrebu. Povodom prve godišnjice uspostavljanja NDH, cela alkarska povorka prodefilovala je ulicama Zagreba, a alkari i alkarski momci došli su u ustaški Glavni stan da se poklone poglavniku Anti Paveliću.
Jedina Alka za vreme NDH održana je 20. avgusta 1944. Poziv je upućen na adrese 17 osoba, a potpisao ga je vršilac dužnosti poverenika Mirko Bilobrk.
Toga 20. avgusta 1944. saveznička avijacija bombardovala je Sinj. Poginule su dve osobe, a jedna je naknadno podlegla povredama.
Za slavodobitnika Alke nadmetali su se alkari Josip Tomašević, Ante Glavinović, Jakov Gaurina, Stipe Bilić, Božidar Dalbelo, Stipe Vučković, Stipe Filipović-Grčić, Jure Milan, Boško Akrap i Frano Žanko.
Pobedio je Josip Tomašević, seljak iz Brnaza u šezdesetim godinama, koji je predstavljen kao alkar "kome je za vreme Jugoslavije bilo onemogućeno da učestvuje u Alki". Kuriozitet je, međutim, da je reč o istom alkaru Josipu Tomaševiću koji je bio slavodobitnik jedine Alke održane u Beogradu 1922, u čast venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića.
