– Nikad nisam smatrao da sam poznata ličnost. To što su mi majka i otac Marina i Futa, i što sam sam poput njih odabrao da gulim isti, muzički hleb, nikad me nije ponelo da mislim o sebi kao o “selebritiju”… Demarkaciona linija mi je uvek bila jasna. Oni su oni, ja sam ja, bez obzira što i svojim delovanjem zadirem u javnu sferu – podvlači Laća i otkriva šta je sve radio "da bi sačuvao roditelje samo za sebe".
– Smišljao sam razne pakosti prema onima koje energetski nisam prihvatao i koji su mi smetali. Sad mogu da kažem – do granice kretenizma. Neki su zaista zaslužili moje male osvete, a neki su, kolateralno, prošli kao bosi po trnju jer su se, prosto, našli na putu, kaže Milan i ističe najekstremniji slučaj:
– Žao mi je što sam Harisu Džinoviću pišao u viski – sad ga uvek rado popijem kad god se nađem u njegovom društvu, jer je sjajan tip.
Šta li o ovome misli Haris? Da li je i njemu "sladak" taj viski popijen sa "malim Laćom"?
