Anonimna majka čiji je identitet poznat redakciji britanskog portala Metro podelila je sa čitaocima iskustvo sa sinom kojeg je usvojila pre 6 godina.
Sin je tada imao 7 godina i morao je da bude dat na usvajanje, jer ga je otac napustio, a majka je bila alkoholičarka i narkomanka koja nije mogla ni o sebi da se stara. Baku i deku nije imao.
Novopečena majka radosno ga je s mužem dočekala u kući i učinila je sve što je bilo do nje da se dete kod njih od prvog momenta oseća sigurno, lepo i zbrinuto. Puno ljubavi mu je poklonila.
“Posle prvih mesec dana idealne atmosfere, počeo je da izvoljeva za doručak i da me odbija. Uvek bi rekao da je gladan i kad bih mu napravila omiljeno jelo, gurao bi tanjir od sebe, a jednom ga je i bacio. Nisam znala šta da radim. Nisam mu bila majka od početka života, pa sam pokušala da pretpostavim da je možda razmažen, iako to nisam uočila kad je stigao kod nas”, priča majka.
Kaže da je u narednim danima sve što je radila bilo pogrešno za njega. Počeo je da je izbegava i stalno se ponašao ljutito.
“Pretpostavila sam da mu je period navikavanja prošao i da sada oseća da mu možda biološka majka, kakva god da je bila, nedostaje. Kad sam ga upoznala u Centru za socijalni rad bio je nasmejano i srećno dete što me vidi. Odmah me je oslovio sa ‘mama’. Grlio me je. Ovo je bilo neko drugo dete. Rešila sam da se kroz igru ponovo zbližim s njim, ali ni tu nije prošlo sve dobro. Vrhunac njegovog besa prema meni dogodio se kad smo zajedno pravili foto-album pošto sam ga stalno slikala. Želela sam da od prvog dana ima svoje uspomene u našoj kući. Kad smo stavili jednu od slika u album, skočio je i počeo da me davi. Bio je besan i crven u licu, snažno me je obuhvatio oko vrata i noktima me je grebao kao da hoće da mi krene krv. Jedva sam disala i odgurnula sam ga. Tada je vrištao i pobegao je u sobu”, kaže ova majka.
Ona je plakala ostatak dana, a on nije izlazio iz sobe. U razgovoru s mužem, shvatili su da moraju da popričaju sa Centrom za socijalni rad, iako su se plašili da će sina možda izgubiti.
“Tamo sam naišla na jako dobru reakciju zaposlenih. Psiholog mi je rekao da se on još nije navikao i da je besan. Da mu nedostaje majka i da ne želi još da se vezuje za mene. Nije me mnogo utešio, ali mi je dao nekoliko odličnih saveta. Narednih dana sam se u kući ponašala krajnje normalno. Glumila sam da mi je dobro, a onda sam ga jedno popodne ulovila kad je bio dobro raspoložen da mi kaže u čemu je bio problem. Tu me je dotukao. Rekao mi je da mu nikad neću biti majka i da je glumio od početka da je srećan misleći da će ga tako ljudi jednom vratiti pravoj majci. Čak me je i uvredio nekim rečenicama. Sve mi je preselo, ali nisam imala snage za novi stres. Izbegavala sam ga narednih dana i bila kraj njega samo kad moram, iako mi se srce cepalo. Pustila sam da vreme učini svoje i da vidi da i kad su svađe, da smo mi tu za njega i volimo ga. To je i bila najpametnija odluka. Posle neke tri nedelje pakla, postao je onaj sin kakav je i bio u početku. I od tada nikakvih problema nismo imali i jako se lepo slažemo u poslednjih 6 godina”, otkrila je majka na kraju.
Na pitanje novinara zašto se odlučila da podeli priču sa svetom, ona je rekla da bi oni roditelji koji se spremaju za usvajanje znali da na početku ne mora uvek sve da bude bajno i sjajno, kao i da svi generalno moramo da imamo džinovsko strpljenje s decom, što će oni vremenom znati da pokažu da cene.
