U letnjim mesecima više vremena provodimo na otvorenom i samim tim smo više i izloženi sunčevoj svetlosti. Koliko god da volimo leto, trebalo bi da budemo oprezni, jer toplotni udar nije retko stanje tokom najtoplijih meseci u godini.
Toplotni udar, stanje opasno po život, nastaje zbog dugotrajne, prekomerne izloženosti toploti. Važno je da simptome prepoznamo na vreme i zatražimo pomoć, ukoliko je to potrebno.
Simptomi toplotnog udara
Toplotni udar može brzo da se razvije i ne prethode mu uvek znaci upozorenja kao što su glavobolja, vrtoglavica ili umor. Znojenje se obično, ali ne uvek, smanjuje. Koža je vruća, crvena i obično suva.
Otkucaji srca se ubrzavaju i mogu dostići i 160 do 180 otkucaja u minutu, normalna frekvencija je od 60 do 100 otkucaja u minutu. Frekvencija disanja se obično povećava, ali se krvni pritisak retko menja.
Osoba može da postane zbunjena, da priča nejasno i može brzo da izgubi svest. Ovi simptomi smatraju se vrlo ozbiljnim i ako osoba primeti ove simptome, trebalo bi odmah da zatraži hitnu medicinsku pomoć.
Što se tiče iscrpljenosti koja se javlja tokom vrućina, nju prouzrokuju dehidratacija, nošenje teške, pripijene odeće i konzumiranje alkohola. Treba napomenuti da određeni faktori mogu da prouzrokuju iscrpljenost i toplotni udar. Mnogo toga može da utiče na pojačanu osetljivost na vrućine.
Uzrast – deca mlađa od četiri godine i odrasli stariji od 65 godina imaju povećani rizik jer je kod njih smanjena sposobnost regulacije temperature.
Lekovi na recept – neki lekovi na recept mogu da smanje sposobnost tela da duže vreme bude hidrirano, a dehidratacija može da dovede do toplotnog udara.
Gojaznost – telo zadržava više toplote ako osoba ima višak kilograma, tako da će vam biti teže da se rashladite.
Nagle promene temperature – kada se često krećete iz hladne na toplu lokaciju, telo možda neće moći da se prilagoditi tim promenama, pa može da vam bude teže da regulišete temperaturu tela.
Kako da se zaštitimo?
Jedan od glavnih načina sprečavanja stanja povezanih sa vrućinom je održavanje telesne temperature nižom. To je naročito važno kada obavljate neke aktivnosti van kuće na vrućini. Važno je znati šta možete da radite da bi ste se zaštitili tokom vrućina.
- Ostanite hidrirani, pijte vodu češće dok ste na suncu.
- Izbegavajte alkohol i kofeinske napitke tokom obavljanja aktivnosti na velikim vrućinama.
- Tokom najtoplijeg dela dana izbegavajte obavljanje aktivnosti na otvorenom.
- Nosite svetlu, laganu odeću kada ste na otvorenom.
- Tuširajte se hladnijom vodom.
- Nikada ne ostavljajte decu ili pse u automobilu parkiranom na suncu jer temperatura u automobili može da bude veoma visoka i opasna po život.
