Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba izjavio je da od saradnje sa novom nemačkom vladom pod rukovodstvom kancelara Olafa Šolca očekuje čvrst stav u suprotstavljanju „ruskim pretnjama i pokušajima zastrašivanja“.
– Nikakvi poslovni interesi ili simpatije prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ne vrede toga da se dopusti novi krvavi rat u Evropi. Uveren sam da je naše jedinstvo naša kolektivna supersila kada se radi o suprotstavljanju rastuće agresije Moskve i sprečavanju nove velike krize evropskoj bezbednosti – naglasio je Kuleba za nemački list „Bild“.
S tim u vezi, napomenuo je da Ukrajina usko sarađuje sa svojim partnerima i saveznicima na implementaciji sveobuhvatnog paketa za obuzdavanje Rusije. On je precizirao da se paket obuzdavanja Moskve sastoji iz tri nivoa. To su „snažna diplomatija za deeskalaciju, rad na brojnim bolnim ekonomskim sankcijama i jačanju odbrambene saradnje sa Ukrajinom“.
Evroatlantska zajednica je tokom ovonedeljnih pregovora Rusije sa SAD i Rusije sa NATO-om pokazala ruskoj strani da ona čvrsto stoji na strani Kijeva, ocenio je ministar, dodajući da su „nelegitimni ruski ultimatumi u odnosima Alijanse sa Ukrajinom s pravom odbačeni“.
Kada je početkom novembra 2021. godine Rusija krenula „novim opasnim putem eskalacije, istog trena smo udvostručili napore za mobilizaciju međunarodne podržke Ukrajine“, kaže Kuleba.
– Nema boljeg puta od obuzdavanja buduće ruske agresije od jake Ukrajine. To što smo videli tokom diplomatskih kontakata sa Rusijom ove nedelje predstavlja kulminaciju naše zajedničke diplomatije obuzdavanja. Jedinstvo Zapada bilo je očigledno – istakao je šef ukrajinske diplomatije.
Istovremeno, on smatra da je „sada važno šta će dalje biti“ i da je važno da ruska strana dokaže da nema planove za „dalje vojne aktivnosti“. Bezbednost Ukrajine je bezbednost Evrope, napomenuo je političar.
Kuleba je ocenio da Moskva svojim postupcima podstiče svoje susede da se pridruže NATO-u.
– Paradoksalno je to što upravo aktivnosti Rusije motivišu njene susedne zemlje da teže kolektivnovnoj bezbednosti u Alijansi – prokomentarisao je Kuleba zahtev Moskve da Ukrajina ne postane NATO članica, dodajući da je „Ukrajina odavno napravila svoj izbor i da želi da uđe u NATO“.
U Briselu je u sredu održana sednica Saveta Rusija-NATO koji je bio nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.
Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
Rusija je u više navrata odbacivala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nikoga ne namerava da napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se još više vojne tehnike NATO-a prebaci u blizini ruske granice.
