"Hrvatskoj je, po mom ličnom mišljenju, najvažnije jasno političko određenje Srbije prema ratu u Hrvatskoj i odgovornosti Miloševića i njegovih saučesnika, kažnjavanje počinilaca ratnih zločina, omogućavanje saznavanja istine o nestalima, kao i vraćanje odnesenog kulturnog blaga", rekao je Šimonović za Večernje novosti.
Prema njegovim rečima, naknada štete porodicama žrtava koja se, takođe, hrvatskom tužbom traži, uvek je imala prvenstveno simboličan karakter, a ne neku značajniju finansijsku dimenziju.
On je ocenio i da bi Srbija, da je želela da se spor vansudski reši, verovatno tražila produženje roka za odgovor na hrvatsku tužbu i inicirala pregovore, a ne, kao što je to učinila, podnela protivtužbu i to "još gotovo tri meseca pre isteka roka za odgovor na hrvatsku tužbu".
Upitan kako komentarišete zahteve Srbije iznete u protivtužbi Šimonović je rekao da Srbija može zahtevati šta hoće, ali "pitanje je kolika je verovatnoća da se s tim zahtevom i uspe".
"Uostalom, čini se da su motivi podnošenja protivtužbe bili prvenstveno politički, a ne pravni: da se uspostavi neka ravnoteža u odnosu na hrvatsku tužbu", rekao je on.
