Svaka nedelja Časnog posta je posebna i razlikuje se od prethodne. Protoprezviter prof. dr Zoran Ranković, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da svaka sedmica ima dve teme, dva značenja.
– S jedne strane, svaka nedelja pripada jednoj sekvenci u kojoj se otkriva ritam Velikoga posta, ona je istaknuta u odeljcima koji se čitaju iz Svetoga pisma. Ovi odeljci, kao sastavni deo ranohrišćanske katiheze, ukazuju na značaj posta kao pripreme za krštenje. Krštenje je početak novoga načina života koji je objavio Hristos. Onima koji žele krštenje ovaj novi život je nagovešten i obećan i oni ga primaju verom, učestvovaće u njemu ako promene svoj način razmišljanja i život, ako prihvate podvig – kaže prof. dr Zoran Ranković.
Protojerej Arsenije Arsenijević, starešina hrama svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Beogradu, naglašava da svaka nedelja posta ima svoj naziv i poseban smisao.
– Prva nedelja posta ima naziv Čista ili Nedelja pravoslavlja. Naziva se čistom jer pokušavamo sa velikim trudom da napravimo unutrašnji zaokret: da sve naše misli budu ispunjene molitvom i mislima o budućem carstvu Božjem, da izbegavamo svaki vid zabave i ispraznih razgovora i interesovanja, a da se usredsredimo na čitanje Svetog pisma, molitvi, žitija i pouka svetih. Strog fizički post treba da potpomogne ovakvo raspoloženje. Treba napomenuti da mnogi hrišćani pokušavaju da prva dva do tri dana ništa ne jedu niti piju vodu. Sve do trenutka služenja prve Liturgije pređeosvećenih darova, što biva po pravilu u popodnevnim časovima u sredu prve sedmice. Ova praksa je naročito zastupljena na Svetoj Gori.
Objašnjava da se naziva Nedeljom pravoslavlja, jer tada praznujemo pobedu pravoslavne vere nad svim jeresima i lažnim učenjima.
– Druga nedelja se naziva Pačista, kao ona koja sledi posle Čiste nedelje, te nas još više uvodi u unutrašnju čistotu. Treća nedelja se naziva i Krstenopoklonom, jer se tada iznosi Časni krst svugde u pravoslavnim crkvama, na poklonjenje vernima. Hrišćani pogledom na Časni krst gospodnji jačaju se u veri i odgone od sebe uninije koje mogu nastati usled dugog velikoposnog lišavanja. Časni krst tako može predstavljati i drvo života koje podupire naš podvig, da se ne raspe u vihoru iskušenja – pojašnjava starešina hrama svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Beogradu.
Šesta nedelja se naziva Cvetna i upućuje na vreme Hristovog ulaska u Jerusalim, kada mu je narod, pozdravljajući ga, mahao palmovim granama.
– Kod nas, u Srpskoj crkvi, pošto palme nisu svojstvene našem klimatu, praznuje se sa vrbovim grančicama, zbog čega se ovaj praznik naziva i Vrbica. U raznim pomesnim crkvama se unosi cveće u hram. Poslednja nedelja posta se naziva Strasna, po slovenskoj reči strast, što znači stradanje. Ova sedmica je sedmica podsećanja na stradanja Hristova koja je on podneo zbog spasenja ljudskog roda – kaže protojerej Arsenije Arsenijević.
Gluvi za iskušenja
Četvrta nedelja je Sredoposna, nazvana tako po vremenu koje je prošlo od početka posta do tada. Peta se naziva Gluvna.
– Ovaj nama čudan naziv treba da nas upućuje na to da dužinom našeg velikoposnog podviga ulazimo u vreme kada više ne treba da čujemo huku iskušenja i buku ovog mnogometežnog života. Ova sedmica se takođe naziva i Nedeljom akatista, jer se u subotu ujutru naročito molimo Presvetoj Bogorodici, podsećajući se na istorijske događaje kad je ona svojim molitvenim zastupništvom sačuvala hrišćanski rod od najezde onovremenih pagana.
Pobeda nad smrću
Protojerej Arsenije Arsenijević naglašava da je Veliki post uvod u najveći hrišćanski praznik:
– Vaskrs proslavlja pobedu nad smrću. Bog je postao čovek, primio na sebe celokupnu ljudsku prirodu. Hristos proživljava sve što i svaki drugi čovek: trpi bol, raste, tuguje, umara se, spava, i na kraju čak biva ubijen na krstu. Sve osim ljudskog greha njemu je svojstveno. U noći njegovog vaskrsenja saznajemo da je upravo čovek u Hristu pobedio smrt. Ova pobeda nad smrću (Vaskrsenje) značajna je za celokupni ljudski rod, za svakog pojedinog čoveka. Hristos je prvenac među vaskrslima i na kraju istorije svaki čovek će vaskrsnuti. Pobeda nad smrću je svakako najradosniji događaj ljudske istorije. Stoga svake godine hrišćani poseban značaj daju ovome danu. Vaskrs je mera svih praznika.
Recepti sa Hilandara
Zapečen krompir
Krompir se oljušti, opere, malo procedi i stavi u pleh. Dodaje se peršun, so i voda da prekrije pleh. Kada voda uvri, stavi se dosta paradajza, ponovo poklopi i kuva dok krompir ne upije paradajz.
Rezanci
Rezanci se obare, a kada se ocede preliju se (maslinovim uljem kada nije strog post ) i mrvicama hleba.
Pred ručak, rezanci se preliju tahinom, začinom koji je veoma sličan ćeten alvi, ali u tečnom stanju.
Pržen pasulj
Pasulj se opere, a u loncu sipati vodu da ga prekrije. U tiganju prodinstati dosta krupno isečenog crnog luka sa maslinovim uljem (na vodi kada je strogi post). Zatim se doda oljušteni i izrendani paradajz, aleva paprika, crni biber i malo soli i začina. U ovu zapršku se ne ubacuje brašno, već se tako izmeša sa pasuljem i stavlja u rernu dok se ne uhvati korica. Na isti način se u Hilandru priprema i sočivo.
Svetogorska čorba
Više komada razne ribe (morske) skuvati sa glavicom crnog luka, dve-tri šargarepe, korenom celera i nekoliko zrna bibera. U drugom sudu propržiti dve glavice crnog luka i dve šargarepe, isečene na kolutove. Naliti prethodno proceđenom vodom gde se kuvala riba. Meso očistiti od kostiju i dodati u čorbu, posoliti, pobiberiti, dodati alevu papriku i pred kraj testeninu. Posuti seckanim lišćem celera, peršuna i mirođije.
