Za pravoslavne hrišćane ovog ponedeljka počinje najveći i najvažniji post koji simbolično obuhvata vreme stradanja Isusa Hrista i njegovo razapinjanje na Časni krst. To je ujedno i uvod u najveći hrišćanski praznik – praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima – kako se naziva Vaskrs – Vaskresenje Isusa Hrista.
Za razliku od Božića koji se uvek slavi u isti dan u godini, Vaskrs spada u pokretne praznike. Zapadne hrišćanske crkve su već ušle u post koji se za njih završava 17. aprila, dok će pravoslavci ove godine Vaskrs proslaviti 24. aprila, sedam dana kasnije. Zbog čega je Veliki ili Časni post najznačajniji i kako vernici treba da ga pravilno provedu u delo, u temi “Vesti” govore protoprezviter prof. dr Zoran Ranković, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu i protojerej Arsenije Arsenijević, starešina hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Beogradu.
– Prve reči Hristove propovedi bile su “Pokajte se”, a vaskršnji post, svojom bogoslužbenom sadržinom, daje odgovore na pitanja šta je pokajanje, zašto nam je ono potrebno, kako treba da mu pristupimo. On je škola pokajanja koju prolazi svaki čovek koji želi da svoju veru produbi, a svoj život da proceni i nabolje izmeni. Ipak, najvažniji cilj posta jeste da uz njegovu pomoć steknemo zajednicu sa živim Bogom kroz svetu tajnu evharistije, koja predstavlja konačno ishodište posta. Bez duševne čistote, koja se između ostalog postiže i redovnim postom, ne možemo da se približimo Bogu i zadobijemo čistu molitvu, te tako postanemo zajedničari Božje blagodati – ističe protoprezviter prof. dr Zoran Ranković, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
Protojerej Arsenije Arsenijević, starešina hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Beogradu, dodaje da je vaskršnji post najduži i najstroži, a njegovo trajanje podeljeno je na period od šest prvih nedelja koje podsećaju na Hristov četrdesetodnevni post na Gori iskušenja i šest dana strogog posta uoči samog dana Vaskrsa.
– To zajedno čini 48 dana posta ili sedam nedelja, ne uključujući u njih, naravno, sam dan Vaskrsa. Strogost posta, naravno, zavisi i od svakog pojedinog hrišćanina. Ne može postu na isti način pristupati mlad i star čovek, zdrav i bolestan, čovek koji radi teške fizičke poslove i onaj koji to ne mora da čini. Međutim, to se odnosi samo na spoljašnji fizički post, dok je onaj duhovni, unutrašnji jednako dostupan svakom čoveku. Stoga je veoma važno da svi budemo u neprekidnom unutrašnjem trudu da promenimo sebe, da iščupamo iz svoga srca, iz svoje prirode sve rđave sklonosti, sve grehove i poroke i da tako pripremljeni i iznutra obnovljeni dočekamo proslavu najradosnijeg dana ljudske istorije – naglašava protojerej Arsenije Arsenijević.
Praštanje i izmirenje
U pravoslavlju je ostala tradicija da se pred početak Časnog posta odlazi u hramove na večernju službu, gde se u nastavku večernje službe čitaju molitve za sve u crkvi da izdrže “pučinu posta”, jer treba izdržati sedam nedelja strogog posta, praksa crkve je da jedni drugima pružimo ruke u znak izmirenja i izgovorimo jedni drugima: “Oprosti – opraštam” da bi i nama oprostio Otac naš nebeski koji je Sina svoga poslao u svet zbog greha ljudi, a radi spasenja palog čoveka i čovečanstva, koji se spasava u spasonosnoj krvi Hristovoj.
Datum praznika
U prva četiri veka slavljen je različitog datuma, tako da se veoma često dešavalo da se kod jednih završavalo proslavljanje ovog praznika, a kod drugih crkava tek počinjao, tako da je za vreme cara Konstantina Velikog proslavljanje Vaskrsa za sve crkve usaglašeno na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine.
Crkve Istoka i Zapada slavile su Vaskrs u isti dan od 526. do 1583. godine kada je zapadna crkva odlučila da napusti računanje proslavljanja Vaskrsa po velikom indiktionu ili pashalnim krugovima. Tako da Vaskrs za pravoslavne hrišćane može biti između 4. aprila i 8. maja, a proslavljanje Vaskrsa između Istoka i Zapada može se dogoditi u isti dan između 4. i 25. aprila.
