H. M. Vujičić
Hristova žrtva (Ostrog)

Dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, protoprezviter prof. dr Zoran Ranković objašnjava na koji način je najpravilnije da se pravoslavni hrišćani pripreme za najradosniji praznik:

– “Naše poniženo telo” treba da prođe put koji je prošlo telo Hristovo: od zemlje do uvrh neba, iznad svih nebesa “gde Hristos sedi s desne strane Boga”. Jer Gospod je sišao u naš zemaljski svet da spase i proslavi celog čoveka, ne samo dušu nego i telo. Zato je On i postao “telo”. Pobedivši svet vaskrsenjem tela, i uznevši telo iznad svih nebesa da večno sedi s desne strane Boga, Gospod Isus Hristos je i telo proslavio večnom božanskom slavom. Sa ciljem: da tako proslavi svako telo ljudsko, koje bude htelo verovati u Jevanđelje i živeti po Jevanđelju. Naše telo je bilo poniženo grehom i smrću, ali, pobedivši greh i smrt silom Hristovom, ono se udostojava slave tela Hristova: večnog i blaženog života u večnom carstvu Trosunčanog Božanstva. I sve to telo naše, telo ljudsko, postiže kao sutelesnik Bogočovečanskog tela Hristovog – Crkve. Stoga Vaskrsu prethodi sedmonedeljni post, stroži od ostalih postova u toku godine. Ovim se posvedočava da čitavo biće čoveka učestvuje kako u stradanjima Hristovim tako i u Njegovom slavnom vaskrsenju.

Prof. dr Ranković ističe da je “vaskrsenje Hristovo jedino opravdanje i osmišljenje života ljudskog na zemlji”.

– Tek u njemu ljudsko biće jasno oseća, saznaje i vidi da je ono stvoreno u ovom i ovakvom svetu radi besmrtnog i večnog života u svetosti, ljubavi i pravdi. No, očigledno je da i posle vaskrsenja Hristovog postoji smrt u ovome svetu. Kako to objasniti? Da, smrt postoji, ali je blagodaću Bogočovekovog vaskrsenja prestala biti za ljudsku prirodu prokletstvo, užas i strah, već je postala kao privremen i prolazan san. Mi i sada umiremo pređašnjom smrću, izjavljuje Sveti Jovan Zlatousti, ali ne ostajemo u njoj. A to ne znači umirati. Vlast smrti i istinska smrt je kad onaj koji je umro nema više mogućnosti da se vrati u život; ako će pak on posle smrti oživeti, i pritom boljim životom, onda to nije smrt već spavanje – naglašava dr Ranković.

Simbolika Vaskrsa (6): Zavičaj vuče za praznike