Arhimandrit Metodije (Marković), iguman manastira Prohor Pčinjski, poručuje da je vaskrsenje Hristovo obnavljanje ljudske prirode, presazdanje ljudskog roda, življenje eshatološke realnosti.
– Crkva Hristovo vaskrsenje praznuje od trenutka Njegovog silaska u ad, gde je od vlasti smrti i đavola oslobodio duše starozavetnih pravednika. Pasha Gospodnja, odnosno Vaskrsenje Hristovo jeste praznik ka kome su upravljeni svi crkveni praznici. U crkvenim bogosluženjima svakog praznika odražava se svetlost Vaskrsenja i budućeg večnog života. Praznik vaskrsenja poziva sve verujuće da počnu budući život već ovde na zemlji – ističe iguman manastira Prohor Pčinjski.
Iguman Metodije naglašava da je ovim događajem “završen Bogočovečanski podvig iskupljenja i spasenja roda ljudskog”:
– Njime je Spasitelj konačno pobedio smrt i darovao nam život večni. Bezgrešni Gospod svojim vaskrsenjem nam pokazuje i potvrđuje da je njegova čovekoljubiva žrtva na krstu za grehe sveta primljena. U vaskrsenju Hristovom, ljudska priroda dobila je svoj pravi, božanski smisao i značaj, jer je iz nje uklonjena tama greha i smrti, i ona se pokazala u svojoj prvobitnoj bezgrešnoj krasoti i besmrtnoj svetlosti. Vaskrsenje Hristovo je jedino opravdanje i osmišljenje života ljudskog na zemlji. U njemu ljudsko biće jasno oseća, saznaje i vidi da je ono stvoreno u ovom svetu radi besmrtnog i večnog života u svetosti, ljubavi i pravdi.
Dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, protoprezviter prof. dr Zoran Ranković napominje se za sam dan Vaskrsa vernici okupljaju u crkvama, ali i da nikako ne treba da zaborave da je i cela sledeća sedmica vaskršnja.
– U osvit vaskršnjeg dana vernici se okupljaju u crkvi pozdravljajući se sa Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse! i sa sveštenstvom učestvuju u pashalnom jutrenju i prazničnoj liturgiji. Vaskrs je praznik radosti i vere u život večni. Cela sedmica po Vaskrsu naziva se Svetla sedmica, a ponedeljak i utorak označeni su kao Vaskrsni ponedeljak i Vaskrsni utorak – naglašava dr Ranković.
Srpska pravoslavna crkva naglašava da se cela nedelja posle Vaskrsa naziva i Svetla ili Pashalna nedelja koja se tretira kao jedan neprekidan dan.
Anđeli kao svedoci
– Od rođenja u Vitlejemu do krsne žrtve na Golgoti, Bogočovek je išao jednome cilju – vaskrsenju iz mrtvih. Zato je vaskrsenje krajnji cilj svih hrišćanskih podviga i stremljenja. Po rečima Sv. oca Justina Ćelijskog “Vaskrsenje Hristovo je kosmički događaj, vidljiv i očigledan i za nebeske Sile, zato se i Anđeli javljaju kao svedoci Vaskrsenja Hristovog” – objašnjava arhimandrit Metodije.
