U borbi protiv Republike Srpske i Milorada Dodika iz boce su pušteni najmračniji duhovi prošlosti – Haris Silajdžić, bošnjački političar sa najekstremnijim stavovima i novinarka Si En Ena Kristijana Amanpur. Međutim, Silajdžić na političkoj sceni BiH više ništa ne znači, dok Amanpurova treba da shvati da svet nije isti kao devedesetih godina.
Ovako intervju nekadašnjeg bošnjačkog člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića televiziji Si En En komentariše portparol Stranke nezavisnih socijaldemokrata Radovan Kovačević. U intervjuu, koji je sa njim vodila novinarka Kristijana Amanpur, poznata po svojim antisrpskim stavovima, Silajdžić je ponovio zahtev da NATO interveniše protiv Republike Srpske tako što bi svoje trupe rasporedio na Drini i u Brčkom.
Silajdžić priziva duhove rata
– Haris Silajdžić je devedesetih godina bio bitan čovek u bošnjačkoj politici, koji je i tada govorio laži – danas je nebitan politički lik koji iste laži ponavlja – navodi Kovačević.
– Ništa od onoga što je Silajdžić izgovorio nije istina i nema veze sa bilo kakvom realnošću. Da ne govorimo o tome što poziva na međunarodnu intervenciju protiv Republike Srpske. Nama je jasno da likovi poput Silajdžića, ali nažalost i zvanični predstavnici bošnjačke politike konstantno očekuju od jednog dela međunarodne zajednice da ispune sve političke želje, odnosno ratne ciljeve Bošnjaka i da dovedu do Bosne u kojoj postoji mesto samo za Bošnjake i u kojoj za Srbe i Hrvate nema mesta. To je nešto što se neće dogoditi i toga su apsolutno svi svesni – ističe on.
Silajdžić tezu o potrebi međunarodne vojne intervencije protiv Republike Srpske nije prvi put izrekao Kristijani Amanpur. Učinio je to nekoliko dana ranije na jednoj sarajevskoj televiziji, a krajem oktobra i početkom novembra, tezu o slanju međunarodnih trupa u Brčko kako bi se Republika Srpska presekla na dva dela sugerisali su i drugi ekstremni bošnjački analitičari. Tada je reagovao komandant Eufora, generalmajor Aleksandar Placer, izjavivši da za tim nema potrebe i da je bezbednosna situacija u BiH stabilna.
Medijska kampanja protiv Republike Srpske i Milorada Dodika, koju Kovačević naziva prljavom i rigidnom, podseća na vreme devedesetih; Međutim, međunarodne okolnosti su se promenile, a rukovodstva Srbije i Srpske imaju razvijenu komunikaciju sa svim međunarodnim faktorima. Zbog toga je Kovačević uveren da neće doći do razvoja situacije kao pre trideset godina.
-Ono što Republika Srpska nudi jeste da se vratimo u okvire Dejtonskog sporazuma, da se vratimo u okvire Ustava BiH, koji je važeći i koji je na snazi; da sednemo za pregovarački sto i vidimo postoji li šansa da BiH postoji. A ona može da postoji jedino na osnovu važećeg ustava ili neće uopšte moći da postoji – kategoričan je Kovačević.
Najveći promašaj bošnjačke politike
Kao što je prvi put, početkom devedesetih godina prošlog veka iz potpune anonimnosti ušao u bosanskohercegovačku politiku kao potpredsednik SDA, koju je tada predvodio Alija Izetbegović, Haris Silajdžić je sada, zahtevom za vojnom intervencijom protiv Republike Srpske, ponovo izronio iz anonimnosti.
Tokom godina obavljao je mnoge visoke funkcije – pred građanski rat i tokom njega bio je ministar spoljnih poslova i premijer BiH u ratnim vladama, kasnije, kada se odvojio od SDA i osnovao Stranku za BiH, bio je i bošnjački član Predsedništva BiH.
Danas, objašnjava novinar i politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara, Haris Silajdžić je politički mrtvac i ne znači ništa, niti u političkom životu BiH, niti u bošnjačkim političkim krugovima.
– Njega smatraju najvećim promašajem bošnjačke politike, jer je imao veoma visoke funkcije, ali, po bošnjačkim teoretičarima, nije uradio ništa korisno za bošnjački narod – kaže on.
Zato mu je, kako kaže, kombinacija Silajdžić-Amanpur na Si En Enu veoma zanimljiva.
– Ista lica, ista televizija koja je pre trideset godina započela besomučnu hajku protiv Srba, ne samo u BiH, nego protiv Srba u celini – dodaje Kozomara.
Silajdžić, po obrazovanju orijentalista i istoričar, diplomac univerziteta u Bengaziju i doktorant univerziteta u Prištini, uvek se isticao najekstremnijim stavovima – protivio se potpisivanju Dejtonskog sporazuma i ustavu koji je iz njega proistekao, a zalagao se i za ukidanje entiteta. Poznat je njegov stav da Republika Srpska treba da promeni ime u „Republika srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda“.
Zalagao se za centralizovanu BiH, što stoji i u nacrtu ustava koji je njegova stranka izradila. Kao član Predsedništva BiH, zbog svojih stavova, došao je u sukob sa srpskim i hrvatskim političarima i slobodno se može reći da kriza u BiH traje od 2006, kada je postao član Predsedništva.
Međutim, njegov politički uticaj vremenom je opadao, tako da je Stranka za BiH od izbora 2016. vanparlamentarna, dok je sam Silajdžić u političku penziju otišao 2012, kada se povukao sa mesta predsednika Stranke za BiH, dve godine nakon što je na izborima za bošnjačkog člana Predsedništva izgubio od Bakira Izetbegovića.
Kristijana Amanpur se takođe dugo nije bavila balkanskim pitanjima. Njeno izveštavanje iz građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji uvek je bilo obojeno antisrpskom propagandom, što je do izražaja najviše došlo tokom NATO agresije na SRJ 1999. Njene veze sa bošnjačkom političkom elitom opšte su poznate – kao izveštač uvek ih je favorizovala. Stoga možda i ne treba da čudi da se ovaj tandem ponovo udružio kao medijski oslonac stvaranja nestabilnosti u BiH.
