Knez Miloš Obrenović služio se složenim sistemom šifara i kodova, koje su bile pola brojke, pola azbuka.
Ključ za dešifrovanje utanačen je sa ruskim poslanikom u Carigradu, grofom Grigorijem Aleksandrovičem Stroganovim.
Danas se zna da se Stroganov potpisivao kao Radoslav Milovanović, a da je izraz "žuti" označavao dukate. Tajna slova pisana su limunovim sokom, i mogla su se videti tek kada se hartija zagreje.
Tom veštinom se ruski grof isključivo služio u prepisci sa Miloševim agentom Mihailom Germanom.
Pisma je prenosio tobožnji lekar, a zapravo ruski agent Stavrodromski. Međutim, i činovnici Porte su bili upućeni u razne vrste tajnog dopisivanja.
Zato su srpsko-ruska pisma često bila otvorena, i u njima se pohvalno govorilo o Turcima i njihovom ponašanju prema Srbima, dok bi na poleđini, limunovim sokom, sadržavala važna obaveštenja.
Tako turskoj obaveštajnoj službi nije upalo u oči da je povodom jedne izjave zahvalnosti reis-efendiji, ministru spoljnih poslova, upućenoj srpskim poslanicima u Carigradu, na jednoj strani pisma stajalo mnoštvo pohvala ministru i porti, a na poleđini – uputstvo poslanicima kako da se obrate za pomoć ruskom caru.
Zbog grčkog ustanka 1821. porta je sve strane poslanike stavila pod strogi nadzor.
Abdurahman paši u Beogradu naređeno je da ne dopusti putovanja srpskim tatarima (kuririma), nego da Srbi sve što imaju šalju u Carigrad, i to preko turskih tatara.
Knez Miloš je Turcima i tu doskočio. Uspeo je da potkupi tatarina beogradskog vezira, nekog Saliju, kako bi od srpskih diplomata iz Carigrada preneo važno tajno pismo u Srbiju.
Saliju je neko odao Turcima. Ali, on ni pod mukama nije hteo da oda svoje delo, pa je po naređenju vezirovom "niz Dunav surgunisan".