Doživela sam bajku uživo. Priliku da živim u Palermu, prestonici Sicilije, smatram pravim božjim darom jer sam stekla neponovljivo iskustvo, kaže Aleksandra Pejčić iz Negotina, apsolventkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, koja je u okviru kulturne razmene stigla na jug Italije.
Nije jednostavno uputiti se van granica domovine u doba kada opasnost od virusa vreba na svakom koraku. Međutim, Aleksandra se nije predala strahu, nastavila je da sanja na krilima želje i da, uprkos pošasti, putuje i otkriva nove svetove.
Ukus slobode
– Studiram italijanski jezik, književnost i kulturu. Jezici su moja najveća strast i još od malena znala sam šta ću studirati. Za italijanski sam se opredelila kako zbog njegove melodike i lepote, tako i zbog toga što vuče korene iz latinskog jezika. Romanske jezike prosto obožavam. Osim toga, na moju odluku je uticala činjenica da Italija ima najbogatiju književnost, uzbudljivu istoriju, raskošnu kulturu i umetnost. Najznačajniji pisci, slikari i kompozitori potiču upravo iz ove zemlje – priča Aleksandra.
Pre pandemije je bila u Vićenci, na poziv udruženja Vidovdan.
– Čitala sam stihove na italijanskom jeziku na književnoj večeri u Vidovdanu. To iskustvo me je ohrabrilo i osmelila sam se da se u Italiju zaputim sama, bez roditelja. Ovo iskustvo vredi duplo jer sam samostalna i potpuno nezavisna, nisam uslovljena ni od koga. Brinem se sama o sebi, na Zapadu. Divan ukus samostalnosti i neke vrste slobode. Prijavila sam se na ovu razmenu kako bih imala priliku da duži period provedem baš u ovoj državi, da usavršim italijanski jezik i bolje upoznam kulturu ovog naroda. Oduvek sam maštala da obiđem Siciliju zbog uticaja različitih kultura, a pre svega arapske.
Sve vrvi od turista
Aleksandra je zaljubljena u sicilijansku klimu, ali i u italijanske đakonije.
– Što se same hrane tiče, malo je reci da sam oduševljena. Probala sam razne specijalitete, kako slane, tako i slatke. Slatkiši mi se više dopadaju zato što su drugačiji, tipični baš za Palermo, pa ih i spremaju na najbolji mogući način. Obišla sam i mnoge druge gradove na Siciliji, kao i manja primorska mesta. Oduševljena sam njihovom lepotom. To su najromantičniji gradovi koje sam ikada videla. Uživala sam razgledajući katedrale, muzeje, galerije. Sicilija je božanstveno ostrvo koje kao da nikada ne spava.
Prepuno je turista, ali i samih Sicilijanaca kojih je znatno više, mladih i starijih ljudi, ukazuje Aleksandra. Oni neprestano cirkulišu Palermom.
– Ujutru, uveče i usred noći grad je uvek prepun, bučan, muzika se sa svih strana čuje kao i osmesi koji su veoma glasni jer se ljudi provode i uživaju u životu i društvu. Sicilijanski dijalekat nisam uspela da čujem zato što ga mladi slabo i poznaju, uglavnom ga koriste stariji ljudi dok mlađi, kako i sami kažu, razumeju, ali ga ne govore. Nadam se samo da se neće izgubiti vremenom jer i taj dijalekat doprinosi da budu posebni kao što i jesu. Plan mi je da u budućnosti upišem master studije u Italiji, pa smatram da mi je ovo jedinstvena prilika da proširim granice svog znanja – ushićeno završava razgovor za “Vesti” Aleksandra Pejčić..
Gošća Vidovdana
– Bila mi je čast da budem učesnica u programu udruženja Vidovdan iz Vićence, između ostalog, i zbog toga što je tada moja majka Danijela Pejčić promovisala knjigu literarnih i likovnih radova “Stvaraoci velikog srca”, knjigu svojih učenika iz Osnovne škole “Stevan Mokranjac” iz Kobišnice – priča Aleksandra.
Osmesi i komplimenti
Aleksandra kaže da je očarana Palermom:
– Ljudi su ovde veoma prijatni, ljubazni, svi žele da popričaju, da objasne ukoliko ih nešto pitate, pa čak i da dodaju i druge informacije Takođe, skroz normalna stvar je da vam neko samo priđe kako biste se upoznali ukoliko vide da sedite sami. Konobari će vas predivno uslužiti i imaće strpljenja da vam lepo objasne od čega je napravljen neki slatkiš. Jednostavno, ulepšaju vam svaki dan osmehom i komplimentom.
