SAD, Meksiko i Kanada zajednički organizuju Svetsko prvenstvo u fudbalu, a trgovinski odnosi među njima “preživeli” su različite izazove, pa i Donalda Trampa.
Kad Meksiko, SAD i Kanada za četiri godine budu zajedno organizovali Svetsko prvenstvo u fudbalu, dobiće priliku da pokažu severnoameričko jedinstvo, koje se u znatnoj meri održalo i u trgovini u vreme kad Vašington ima probleme s gotovo svim ostalim ekonomskim partnerima.
I pre Mundijala, Meksiko, Amerika i Kanada pokušaće da prikažu skladne odnose na kontinentu kad se njihovi lideri u prvim danima nove godine budu sastali na Severnoameričkom samitu u Sijudad de Meksiku. Političke elite posebno su ponosne na činjenicu da je sporazum o slobodnoj trgovini opstao uprkos svim “izazovima”, pri čemu se jedan od najvećih izazova zvao Donald Tramp.
Kanada, SAD i Meksiko obeležili su 2022. 30 godina od potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi, poznatijeg kao NAFTA, koji je ukinuo ili umanjio carine na najveći broj proizvoda u međusobnoj razmeni dobara. Za Trampa je to bio “najgori sporazum ikad”. Trampova administracija je s meksičkom i kanadskom vladom postigla nešto drugačiji, Trampovim rečnikom rečeno, dil – Sporazum između SAD, Meksika i Kanade (USMCA).
Demokrate su kritikovale Trampa zbog načina na koji se izražavao o NAFTA, ali kad su počeli ponovni pregovori s Kanađanima i Meksikancima, ispostavilo se da i Demokratska stranka ima brojne zamerke na sporazum NAFTA. I mnogo onoga što su liberali tražili uvršteno je u konačnu verziju novog sporazuma, podseća “Voks”.
Da bi Amerika kao pristala na slobodnu trgovinu, Meksiko je morao da izmeni radne zakone, dok je Kanada bila prinuđena da svoje tržište više otvori za američke mlečne proizvode. Sporazum koji danas važi između Kanade, SAD i Meksika podrazumeva i da će uvoz vozila biti oslobođen carina ako je najmanje 75 odsto delova proizvedeno u Severnoj Americi. Prema slovu istog dogovora, uslov za oslobađanje od tarifa je i da su makar 40 odsto delova za kola napravili radnici koji ne zarađuju manje od 16 dolara po satu.
Automobili su važna tema i sadašnje vašingtonske administracije, koja je pre nekoliko meseci odobrila poreske olakšice za električna vozila napravljena u Severnoj Americi. I dok je predsednik Džozef Bajden time odobrovoljio proizvođače u SAD i susedstvu, naljutio je transatlantske partnere, pre svega one u Parizu i Berlinu, koji se žale na američki protekcionizam. Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc tražili su od Bajdena da i evropske automobile oslobodi poreza. Kad Bela kuća nije na to pristala, Francuska i Nemačka su saopštile da će odsad verovatno i Evropska unija dotirati evropsku industriju.
Nesuglasice u transatlantskoj trgovini bile su najvidljivije za vreme Trampa, ali su ostale i danas. Trampova vlada je 2018. uvela carine na uvoz čelika i aluminijuma, uključujući zemlje Evropske unije. U Briselu su to doživeli kao udarac najbližeg saveznika pa su uzvratili tarifama na motore “harli dejvidson”, farmerice “levis”, burbon iz Kentakija i druge popularne američke marke. Tarife su ostale na snazi mesecima posle Trampovog odlaska iz Bele kuće, ali je Bajdenova administracija 2021. jednu kvotu čelika i aluminijuma iz Evropske unije oslobodila poreza. Onda je i Evropska unija ukinula svoje carine. Ipak, Brisel je i dalje nezadovoljan zbog Bajdenovih mera za zaštitu američke industrije, zbog čega je Šolc predložio novi trgovinski sporazum između SAD i Evropske unije. Prema rečima nemačkog kancelara, novi sporazum bi mogao da spreči da se između SAD i Evrope povede trgovinski rat kakav postoji između SAD i Kine.
Amerika i Kina ušle su u carinski rat kad je Tramp povećao tarife na kineske proizvode, na šta je Peking uzvratio istom merom. Iako je već i Trampova administracija započela pregovore s Kinom, a Bajdenova vlada je nastavila razgovore s kineskim zvaničnicima, do danas se nije došlo do rešenja. U Beloj kući su razmišljali da smanje carine na kinesku robu i probaju da umanje inflaciju, ali je ipak prevladao stav da nije vreme za to zbog pojačanih tenzija oko Tajvana.
Srećom po zagovornike slobodne trgovine, ilegalni migranti na meksičko-američkoj granici nisu stajali na putu novog sporazuma između SAD, Kanade i Meksika, pa će Severna Amerika moći da pokaže da je ujedinjuje i nešto više od fudbala.
