Zločin koji će ostati bez kazne, a koji je 8. juna potresao Vićencu i našu srpsku zajednicu, još uvek je na prvom mestu kao tema razgovora među našim ljudima i Italijanima; taj nemili događaj pamtiće se dugo, a možda i zauvek ostati kao krvavi trag i sudba srpske zajednice u Italiji.
Sinoć su se okupili na mestu zločina Italijani, Srbi i Venecuelanci da odaju postu nevinim žrtvama njihovog dželata Zlatana Vasiljevića. U ime srpske zajednice bila je prisutna Svetlana Stanojlovic i uža porodica tragično nastradale Lidije Miljković.
Svetlana je pročitala na italijanskom pesmu “Molitva za žene žrtve mržnje i ravnodušnosti” pesnikinje Rade Rajić – Ristić. Bila je mirna šetnja kroz kvart u Vićenci, a onda su se smenjivali učesnici mirne šetnje, koji su govorili protiv nasilja nad ženama. Pročitana su imena svih žrtava femicida od početka godine, među njima i imena ubijene Lidije Miljković i Gabriele Serrano.
“Biti na mestu jednog stradanja uzburkalo je sve emocije. Solidarnosti udruženja za zaštitu žrtava nasilja u porodici i za prava žena večeras su želele da izraze svoju solidarnosti Lidiji i Gabrieli, kao i njihovim porodicama, reči podrške, ali i besa jer je čitav pravni sistem zatajio.
Uz reči “ako datakneš jednu dotakao si sve nas”, uz zveckanje ključevima stanova kao znak protesta jer zlostavljač je u preko 90% slučajeva neko ko ima ključeve stana svoje žrtve, niko nije mogao biti ravnodušan.
Uz Lidiju i Gabrielu ove godine je nastradalo preko 50 žena, femicid kosi svoje žrtve svakodnevno. Za Lidiju i Gabrielu ostaju otvorena vrata rajskih vrtova, iza njih ogroman bol njihove dece, njihove porodice i prijatelja , gorčina očeva koji su spašavali, štitili i nisu u tome uspeli, jer kao što Lidijin otac Dragan reče : “Zao čovek ni Bogu ne treba…”
– Svaka reč je suvišna ukoliko mi kao zajednica ljudi nastavimo da zatvaramo oči pred nasiljem na ulici, u školi, u kući prijatelja; i iskreno se nadam da će pravosudni sistem izvršiti neophodne reforme kako bi svima vratio osećaj sigurnosti i omogućio da žrtve nasilja, zaista, započnu novi život bez straha da svaki novi dan može biti poslednji – izjavila je za Vesti Svetlana Stanojlović, nekadasnja komšinica porodice koja je prepolovljena rukom dželata, onog koji je trebao da je čuva i štiti.
Lidijina sestra, Sanja Miljković, skrhana bolom skupila je snagu da kaže svoj stav: “Ništa se nije uradilo za moju sestru koja je bila svakog dana u opasnosti; ubicu niko nije kontrolisao i koliko je bio opasan za celu moju porodicu.”
