Australijan open došao je do same završnice i sada je ostao samo jedan meč na programu, ali onaj najveći – finale u muškoj konkurenciji između Novaka Đokovića i Danila Medvedeva.
Srpski i ruski teniser sastaju se u nedelju od 9.30 po srednjoevropskom vremenu u duelu koji bi mogao da ima veliki značaj ne samo za sadašnjost, već i budućnost tenisa.
Novak, koji je stigao da se oprosti od Đorđa Balaševića, igraće 28. finale grend slema, deveto u Melburn parku i tražiće 18. titulu u karijeri, dok njegov izazivač čeka na prvu.
Medvedev je do sada izgubio jedino finale koje je igrao, a sada će, kako za sebe, igrati i za sve druge mlade tenisere koji čekaju svoj red iza “velike trojke”. Dugo se priča o nadolaženju nove generacije tenisera, ali ona, kako je i Đoković prokomentarisao, nikako da se desi.
Rus će ipak imati dobru priliku da stigne do najvećeg uspeha u karijeri jer se nalazi u odličnoj formi, baš kao i svetski “broj 1”.
Biće to njihov osmi međusobni duel (jednom igrali i na Australijan openu), Novak vodi 4-3 u trijumfima, ali je izgubio u poslednjem, odigranom u polufinalu Završnog turnira u Londonu krajem novembra.
Branilac titule je na putu do finala eliminisao Žeremija Šardija, Fransesa Tijafoa, Tejlora Frica, Miloša Raonića, Aleksandera Zvereva i Aslana Karaceva, dok je Danil bio bolji od Vaseka Pospišila, Roberta Karbaljesa Baene, Filipa Krajinovića, Makenzija Makdonalda, Andreja Rubljova i Stefanosa Cicipasa.
Jasno je da nas u finalu očekuje spektakl, možda i drama u pet setova, a pred vama je šest stvari koje bi mogle da odluče nedeljno finale između Đokovića i Medvedeva.
Novakovo fizičko stanje i zalečena povreda
Ovogodišnji Australijan open obeležio je veliki broj povreda, posebno abdominalnih mišića, i jedan od onih koji je zaradio istu jeste i Đoković.
Najbolji igrač današnjice i uskoro rekorder po broju sedmica na prvom mestu svetske rang-liste prilikom jednog proklizavanja tokom meča sa Tejlorom Fricom osetio je oštar bol u bočnom trbušnom mišiću i bio blizu da odustane.
Štaviše, ubeđen je bio da je pokidao taj mišić, ali srećom, ozleda je slabije prirode i nastavio je turnir zahvaljujući odličnom lekarskom timu i sposobnosti sopstvenog tela da se brzo regeneriše.
Herojski je izdržao duele sa Milošem Raonićem i Sašom Zverevom, pre nego što je rutinski pobedio Karaceva. Upravo je duel sa stamenim Rusom bio prvi u kojem Novak nije osećao bolove prilikom forhenda, ali naredni izazov biće potpuno drugačiji.
Okršaj sa Medvedevom mnogo više će uticati na Đokovićevo telo, Rus ima takav stil da izvlači maksimum iz protivnika i fizički će biti mnogo napornije nego inače. Danil izuzetno dobro kombinuje ravne i spin/slajs udarce, traži uglove i tera rivale da trče sa jedne na drugu stranu terena.
Sve to će prouzrokovati mnogo veći stres za tek zalečeno telo koje će, nadamo se, uspeti da izdrži kao i sve prethodno. Srbin je prvi put od početka takmičenja imao dva dana odmora da se potpuno oporavi, čak i odradi pravi trening (prvi nakon osam dana) i nema sumnje da će na teren izaći skoro maksimalno spreman.
Servis – moćno oružje obojice finalista
Više puta opisana povreda prouzrokovala je određene promene u igri sedamnaestostrukog grend slem šampiona, kao i mnogo više koncentracije na servis. Đoković je morao da se osloni na taj udarac kako bi skraćivao poene, otvarao teren i sprečavao da duži poeni utiču na pogoršanje zdravstvenog stanja.
Peti set spomenutog okršaja sa Fricom najavio je “serversku kliniku” do kraja turnira, as kojim je overio pobedu protiv Zvereva isto potvrdio, a statistika pokazala da Novak servira kao nikada u karijeri.
Prvi put u 63. nastupu na nekom od četiri najveća turnira zabeležio je trocifreni broj asova – trenutno je na “stotki”, što znači da po meču u proseku odservira 16,6 as udaraca.
Poređenja radi, dosadašnji prosek u karijeri mu je nešto iznad 5 asova. Takođe prvi put, grend slem će završiti kao prvi u ovoj kategoriji u kojoj obično dominiraju Rodžer Federer, Džon Izner, Ivo Karlović, Miloš Raonić…
Do izražaja došao dugogodišnji rad sa Goranom Ivaniševićem, čovekom koji je imao pravu “bombu” u reketu, a koji je uspeo da iz Novaka izvuče ono najbolje uprkos moranju da vrši nekoliko korekcija prilikom izvođenja početnog udarca.
Međutim, neće se samo naš predstavnik imati prednost kada servira jer to veliki kvalitet njegovog protivnika. Medvedev je upisao 74 asova, osam od deset poena osvaja kada ubaci prvi i izjava Cicipasa, rivala u polufinalu, opisuje koliko će Đokoviću biti teško na riternu.
“Pametan je i servira gotovo kao Izner”, istakao je šesti igrač sveta.
Ritern – nekada opasniji i od servisa
Zbog toga će drugi tehnički element koji može da prelomi finale biti ritern.
Ne treba više ponavljati da je Novak najbolji riterner u istoriji “belog sporta” i da je sposoban da vraća neverovatne udarce koje stižu sa druge strane mreže. Ritern je punu deceniju jedan od osnovnih “stubova” njegove dominacije na ATP turu.
Na ovogodišnjem Ozi openu najbolji je u kategoriji osvojenih poena na drugi servis protivnika, u vrhu je kada su u pitanju osvojeni poeni na prvi servis koji prima, kao i u konverziji brejk prilika, ali ima jedan čovek koji je u mnogim segmentima ispred njega.
U pitanju je upravo Medvedev – Moskovljanin je odskočio od aktuelne mlađe generacije i potpuno zasluženo je tu gde jeste. Igra svoje drugo finale, ukoliko ga osvoji skočiće na drugu poziciju na svetu, što bi mu bio najbolji plasman u karijeri.
Napravio je čak 35 brejkova u Melburnu, pet više od Đokovića i sigurno je da će kao niko do sada testirati srpskog igrača.
Biće izuzetno zanimljivo videti kako će funkcionisati kombinacija servis-ritern kod obojice i ko će, u onim najvažnijim trenucima, kada se rezultat bude lomio, imati više uspeha sa ovim udarcima.
Iskustvo – mnogo znači i nikada ga nije dovoljno
Kada su veliki mečevi u pitanju, posebno finala, mnogo više uticaja od samih dešavanja na terenu imaju “minuli rad” i ono što se događa u glavama učesnika. I Đoković i Medvedev su u seriji od po 20 trijumfa – jedan na Australijan openu, drugi ukupno.
Samo je Rafael Nadal na Rolan Garosu osvojio više titula nego Đoković u Melburn parku, a jedini ko može da se pohvali istim učinkom je Rodžer Federer na Vimbldonu.
Sve to ga stavlja u poziciju da na “Rod Lejver arenu” izlazi sa toliko samopouzdanja da je i zaboravio gorčinu poraza. Nikada nije izgubio polufinale i finale “dole ispod” i opet će kvote biti na njegovoj strani.
Ima mnogo više iskustva u situacijama u kojoj su se obojica našli, nešto što Danil veruje da može biti presudno.
“Za mene, sve se svodi na iskustvo. Već sam igrao jedno grend slem finala i naravno da sam bio stegnut u nekim trenucima. Podvlačim, sve se svodi na iskustvo”, izjavio je Rus.
On se samo jednom borio za grend slem trofej, izgubio je tu borbu od Nadala u Njujorku, pa će bez obzira na odličnu formu (pobede nad svim top 10 igračima u poslednja četiri meseca sem povređenog Federera), morati da se adaptira na osećaj sa kojim se nije prečesto susretao. Za razliku od njega, Novak taj osećaj ima najmanje dva-tri puta godišnje, što je u ovom slučaju ogromna prednost.
Jer, kako je mnogo puta potvrdio u prethodnoj deceniji – Đoković jednostavno ne gubi u završnici Australijan opena.
Sposobnost igranja najboljeg tenisa onda kada najviše treba
Mnogi će vam reći da prave šampione i vrhunske asove od dobrih igrača, pored znanja, rada i talenta, odvajaju hrabrost i sposobnost da najbolju igru prikažu kada je to najpotrebnije.
Kada je tenis u pitanju, ti “klač” momenti kako bi ih Amerikanac nazvao, dolaze u raznim oblicima i formama, u raznim periodima mečeva.
Brejk prilike su jedan od aspekata, za šta je potrebna velika koncentracija da se ugrabe, ali će mnogo važnije držati visok nivo tenisa tokom dužeg vremenskog perioda. Usko je skopčano sa prethodnim odeljkom jer, što je veće iskustvo, to je veća i sigurnost na terenu.
Đoković je ko zna koliko puta tokom karijere pokazao da je šampion u tom segmentu i da mu nema ravnog kada uđe u ritam.
“Kada je Novak u zoni, on ne promašuje – paralele, dijagonale, forhendi, bekhendi…”, izjavio je Medvedev.
Ipak, svestan je da je i on dobar u takvom načinu tenisa zbog čega se predstojeće finale najavljuje kao jedno od najneizvesnijih.
Biće, kako vole teniski stručnjaci da kažu, mnogo promena “momentuma” i, ako Beograđanin uspe da on bude taj koji diktira tempo, može se nadati pozitivnom ishodu, posebno jer je debitantnima u finalu to mnogo teže.
Publika – da li je bolje sa ili bez navijača?
Kako postoje tehnički, taktički i unutrašnji, tako postoje i spoljašnji faktori koji mogu da utiču na rezultat jednog teniskog meča. Ovoga puta to će biti nešto što bismo u normalnim okolnostima verovatno prihvatili zdravo za gotovo – publika.
Australijske vlasti i čelnici države Viktorija čiji je Melburn glavni grad imali su težak zadatak da uopšte organizuju turnir u ovom trenutku.
Prvo je odložen za februar, prvi put u istoriji, potom je kapacitet smanjen na 50% posetilaca, a tokom prve nedelje doneta je odredba da će, u cilju sprečavanja širenja zaraze koronavirusom, mečevi pet dana biti igrani iza zatvorenih vrata.
Navijači su dolazili da gledaju tenis, onda su vraćeni kućama, pa im je dozvoljen pristup pred polufinalne susrete.
Po reakcijama ljudi sa najvećeg stadiona vidi se da im je nedostajao tenis i da na sedištima žele da se zadrže što duže.
Dueli Medvedeva i Cicipasa, pa i finale u ženskoj konkurenciji između Naomi Osake i Dženifer Brejdi pokazali su da se obično navija za autsajdera i tenisera koji u tom trenutku rezultatski zaostaje.
Danil je umalo ispustio veliko vođstvo kada su navijači glasno krenuli da podršavaju Stefanosa. Ne dešava mu se prvi put u karijeri da mu publika okrene leđa – nije baš omiljen zbog svog nekarakterističnog ponašanja i zato su ga, uz velike izazove najvećima, novinari prozvali “teniskim antiherojem”.
I Đoković je u prošlosti imao svojih nesuglasica sa gledaocima, ali je u Australiji situacija drugačija. Mnogo ljudi sa ovih prostora mu pruža podršku, dokaz je i prošlogodišnje finale u kojem su gotovo do tačke pucanja doveli Dominika Tima.
