Profesor Univerziteta “Džons Hopkins“ Danijel Server kaže da je 2021. bila neuspešna godina kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, da je teško da će doći do novog susreta Kurtija i Vučića pre izbora u Srbiji, kao i da se nada viznoj liberalizaciji za Kosovo u 2022. godini.
On, takođe, ističe da pored Beograda i Priština ima odgovornost u potrazi za nestalim licama. Server ne očekuje napredak u dijalogu bar do srpskih izbora 2022. godine.
Imenovanjem specijalnog izaslanika Velike Britanije, uz dva izaslanika SAD za Zapadni Balkan, da li će Vašington i London preuzeti vođstvo u dijalogu?
– SAD i dalje žele da EU vodi, ali mislim da će i Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD biti spremnije da rade u tandemu sa EU nego što je to bio slučaj u prošlosti.
Kako gledate na sankcije SAD. Očekujete li nova imena na američkoj listi?
– Da, pretpostavljam da će biti još imenovanih ljudi.
Premijer Kurti kaže da se pitanje nestalih mora rešiti, ali s obzirom na to da su trećina nestalih nealbanci, većinom Srbi, da li Priština ima odgovornost u potrazi za nestalima?
– Da naravno. Priština treba da polaže račune za svaki nestanak o kojem ima informacije. To bi trebalo da uključuje i svaku žrtvu OVK ili drugih albanskih oružanih grupa.
Postoji li mogućnost za dogovor i novi susret Kurtija i Vučića tokom 2022. godine?
– Uvek postoji mogućnost, ali sumnjam da će do toga doći pre srpskih izbora.
Očekujete li viznu liberalizaciju za Kosovo 2022. godine?
– Bilo bi glupo da to očekujem, ali se nadam da će se to dogoditi 2022. godine. Francuzi i Holanđani treba da kažu Prištini zašto oklevaju i da Prištini daju priliku da im udovolji.
Očekujete li veću ulogu SAD na Zapadnom Balkanu tokom 2022. godine kada je u pitanju dijalog, ali i BiH?
– SAD su već više fokusirane na BiH nego što je to bilo u prošlosti i verovatno će nastaviti svoje diplomatske napore tamo 2022. Ali da budem jasan – pravi smer za SAD bi trebalo da bude više poštovanja individualnih prava u BiH. Ništa što SAD rade ne bi trebalo da ojača držanje etničkih nacionalističkih političkih partija na vlasti. Oni su problem, a ne rešenje. Građanska država bila bi funkcionalnija država u BiH.
