Za poslednjih nekoliko dana dva zločina su po ko zna koji put zaprepastila Srbiju. Ljubomora je odnela tri života. Mediji su preplavljeni detaljima o mužu ili dečku koji je, pomračene svesti, ispalio hice, udarao čekićem ili nožem nasrnuo na svoju „voljenu“.
Prvo je Stefan Golubović (31) iz pištolja ubio bivšu devojku Marinu Đuričić (30) u beogradskom naselju Kotež, a potom okrenuo cev ka sebi i pucao. Teško je povređen i lekari se bore za njegov život. Kako navode mediji, on nije mogao da se pomiri s njihovim raskidom i činjenicom da je ona našla novog emotivnog partnera. Prethodno je otišao da radi u Norvešku, pa je Marina sa njim raskinula jer nije želela vezu na daljinu. Međutim, kad je došao u Beograd, otišao je kod nje i nakon burne rasprave izvukao oružje.
Samo dan kasnije, tela supružnika Dragana (52) i Tanje (46) Vasiljković nađena su u Beloj Palanci, u njihovoj kući. Prema nezvaničnim informacijama, Dragan je nožem ubio ženu, a onda se obesio. I u ovom slučaju, kako se saznaje, motiv surovog zločina je ljubomora. Supruga ga je navodno prijavljivala za nasilje, pa mu je bila izrečena mera zabrane prilaženja što očigledno nije imalo efekta.
O motivima ovakvih zločina za „Vesti“ priča psihoterapeut Zoran Milivojević:
– Ti muškarci misle da im nema života bez žene. Ako je otišla, muči ih sumnja da je sa drugim, da je srećna i uživa kao pobednica, dok je on gubitnik i nesrećnik. Počinje da razmišlja da mu život bez nje ne treba i da ako nije njegova, neće biti ničija, pa presuđuje i njoj i sebi.
Svakako, niko pouzdano ne može da objasni šta se dešava u glavi osobe koje smrću kažnjavaju partnere koji ne žele da budu više sa njima. Većina njih ovu tajnu odnosi sa sobom u grob jer uglavnom posle ubistva dižu ruku na sebe.
Ovakvih tragičnih priča bilo je i ranije. Najveći problem je taj što slučajevi porodičnog nasilja ostaju među četiri zida, pa socijalne službe i policija ne stižu na vreme da reaguju.
– Priče ne mogu da zaustave nasilje koje se dešava iz vrlo kompleksnih razloga. Ljudi sebe cene dok su uspešni, a ekonomska kriza je mnogima donela propadanje posla i dugove. To stvara nesigurnost, nema više samopouzdanja, pa pojedinci smatraju da ih žena ne ceni i da će otići. Sve ukazuje da je nedovoljno grebanje po površini porodičnog nasilja koje može da se završi tragedijom već da je potrebno mnogo temeljnije proučavati uzroke ovih nemilih događaja – zaključuje Milivojević.
Crna statistika (podaci Autonomnog ženskog centra)
- 20 žena ubijeno od početka godine
- 7 pokušaja ubistava žena od početka 2019.
- 30 godina imala je najmlađa žrtva
- 83 godine imala je najstarija žrtva
- svaki treći ubica izvršio samoubistvo
- svaki peti ubica pokušao samoubistvo
- trećina prijavljivala nasilje
- više od polovine žena ubijeno u kući u kojoj su živele s ubicom
Zlu stati na put
Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće koja se godinama bavi zaštitom žena od nasilnika i problemima u porodici, kaže da se nedovoljno radi na sprečavanju ovakvih zločina.
– S obzirom na to da je od početka ove godine do sada ubijeno 20 žena, kao i četvoro dece u porodičnim svađama, vidimo da je to nažalost česta pojava u našem društvu. Umesto da se problemi, koji nastaju kada žena odluči da napusti nasilnika, rešavaju mirnim putem, sledi krvavi obračun – objašnjava Stanojevićeva.
Ona dodaje da se društvo trudi da tome stane na put, ali da još nema očekivanog efekta.
– U slučaju iz Bele Palanke, suprug je imao meru zabrane prilaska, ali to ništa nije značilo. On je došao kod supruge i ubio je. Tako je, nažalost, u malim sredinama, gde se ove mere vrlo retko primenjuju i često se krše pravila i zakoni. Svi zajedno treba da gledamo kako nam institucije deluju, ali smo svi zajedno krivi. Mnogo se priča o prevenciji i zaštiti žena, ali je sve to nedovoljno, svi moramo mnogo više da se potrudimo da bismo ovu zlu pojavu iskorenili – smatra Vesna Stanojević.
Prevencijom protiv fanatika
Posle svakog zločina iz ljubomore i porodičnih ubistava, postavlja se i pitanje da li kaznena politika može da utiče na smanjenje broja ovakvih tragedija. S time se Milivojević ne slaže u potpunosti.
– Zakonodavstvo ne može da spreči fanatizam onoga ko hoće da ubije i da potom počini samoubistvo. Neophodna je prevencija, odnosno rad na uzrocima i socijalna i psihološka intervencija koja treba da da odgovor da život i posle razvoda ima smisla – navodi Milivojević.
Sedma sila kao inspiracija
Malo se govori o uticaju medija na populaciju. Od 100 posto publike koja čita i gleda priloge o zločinima, 99,9 odsto njih će se zgroziti i osuditi ubicu, ali će 0,1 procenat reći – svaka mu čast kako je imao hrabrosti da presudi i njoj i sebi, smatra Milivojević. Takvi pojedinci su tempirane bombe. On navodi primer Beča gde su ubistva u podzemnoj železnici prestala kada su mediji prekinuli da pišu o zločinima u metrou.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
